Sveti Ilarije

Sveti Ilarije (fr. Hilaire de Poitiers; 315—367) je hrišćanski svetitelj i učitelj crkve. Bio je episkop u galskom gradu Poatjeu i istaknuti bogoslov zapada. Zbog svog čvrstog stav u borbi protiv arijanstva, prozvan je „Atanasije Zapada“ (po ugledu na Atanasija Aleksandrijskog).
Prema Jeronimu Stridonskom, rođen je u gradu Poatjeu u Akvitaniji u drugoj deceniji IV veka. Potekao je iz aristokratske porodice, tako da je dobio klasično obrazovanje, i u mladosti se posvetio proučavanju filozofije. Po predanju čitanje Novog zaveta, posebno Jevanđelja po Jovanu, ga je inspirisala da se krsti i primi hrišćanstvo.
Godine 350. izabran je za episkopa u rodnom gradu, iako je do tada u braku. U sporu oko arijanske jeresi odlučno je stao na stranu Atanasija Aleksandrijskog, i aktivno se suprotstavio sledbenicima arijanstva. Zbog toga je bio proteran, od strane cara Konstancija II, u Malu Aziju.
U periodu od 356. do 359, Ilarijev najznačajniji bogoslovski rad je rasprava „O Trojstvu“, posvećena dokazu o božanstvu Sina, zatim esej „O savetima“.
Godine 360. Ilarije je zatražio od cara Konstanca dozvolu da učestvuje u novom Carigradskom saboru ali mu je on to odbio. Ipak, 361. godine Ilariju je dozvoljeno da se vrati u Galiju, gde je nastavio svoju borbu protiv raznih izdanaka arijanske jeresi.
Sveti Ilarije je umro 13. januara 367. godine.
Pravoslavna crkva proslavlja svetog Ilarija 14. januara po julijanskom kalendaru.