Čudotvorna ikona Presvete Bogorodice 'Mirtidiotisa'

Spomen 24. septembar

Mirtidiotisa se naziva čudotvorna ikona Presvete Bogorodice pronađena na ostrvu Kitiru u Grčkoj. Na tom ostrvu, koje se nalazi u Kritskom moru, no pred Lakonijskog peloponeskog zaliva, nalazilo se jedno pusto mesto zvano Mirtidia, jer beše prepuno mirgama. Pre nekoliko vekova,[9] na to mesto bi doveden, preko čudnog otkrovenja u snu, jedan pobožni hrišćanin, koji osobito poštovaše Presvetu Bogomajku. Došavši tu, on ču glas koji mu govoraše: "Ako potražiš u blizini, naći ćeš ikonu moju; jer je vreme da dam ovom mestu blagodat i pomoć moju" Pobožnu dušu ovog čoveka spopade strah, i načinivši znak krsta na sebi, on se moljaše Gospodu Hristu i Presvetoj Bogomateri, da mu otkriju značenje toga glasa. I umiren molitveno, poče da traži po šumi, ne bi li našao ikonu o kojoj mu bi javljeno. I zaista, on nađe među granama jedne mirte divnu ikonu Presvete Vladičice. Ugledavši je, silno se obradova, shvativši da je glas koji je čuo, bio glas Presvete Djeve, koji ga i dovede do svete ikone. Pošto se pobožno pokloni i celiva ikonu, ovaj blagočestivi čovek očisti ono mesto od drveća, i sazidavši mali hram, postavi u njega rečenu svetu ikonu. Nazva je "Mirtidiotisa" zbog mesta gde je nađe. Sazida i malu ćeliju pored hrama, i zamonašivši se služaše Presvetoj Djevi na tom svetom mestu. Kada se pak on upokoji, jedan drugi monah zvani Leontije dođe na njegovo mesto, proširi hram i sazida onde pravi manastir, Glas o ovoj čudotvornoj ikoni pronese se na daleko i njoj dolažahu mnogi pobožni ljudi sa svojim milodarima, tražeći blagoslova i pomoći u bedama svojim od Presvete Bogomajke.
Tako jedan pobožni hrišćanin, zvani Teodor Kubanjos, koji neobično poštovaše svetu ikonu, uobičaji da svečano proslavlja u ovom manastiru, sa rođacima i prijateljima, četrdeseti dan posle praznika Uspenija Bogorodice. Desi se međutim da se on posle nekog vremena teško razbole uzetošću. Ipak, njega to ne spreči da svečano proslavlja svoj uobičajeni praznik, šaljući na mesto sebe svoju decu i rođake sa bogatim darovima, moleći se Prečistoj Bogomajci za svoje ozdravljenje. Posle ne malo godina svoga teškog stradanja, zamoli on svoju decu i rođake da mu spreme nosila i da ga ponesu za praznik u manastir, da vidi još jednom svojim očima časnu ikonu i da je celiva, nadajući se čvrsto isceljenju od nje. Oni mu spremno ispuniše želju i ponesoše ga u manastir. Donevši ga tamo. oni ga položiše pred ikonu. Tada uzeti Teodor zavapi iz dubine srca i sa suzama Bogomateri, moleći utehu i isceljenje. Sabrani pak narod, čujući vapaje njegove i ridanje, i sam se moljaše za njega. No dok pojci pevahu jutrenje, uđe neki od vernih u hram spolja i obavesti da se od mora čuje nekakav veliki šum i galama, koji kao da se približuje hramu. Narod, u strahu da su to gusari, koji često pustošahu ostrvo, žurno napusti hram i sakri se po šumama, ostavivši Teodora samog, kao da nije imao nikoga svoga. On pak udvostruči vapaj svoj i molitvu. Najednom mu se učini da čuje glas: "Ustani i ti i beži". I ovaj do malo pre uzeti i nepokretni teški bolesnik, poče da zadobija snagu i da se kreće. Ustavši, on kao potpuno zdrav potrča nebi li stigao ostali narod. U duši pak svojoj on blagodaraše Bogu i Bogomajci za očigledno čudo koje se izvrši na njemu. Pošto svanu, on dozivaše svoju decu, a oni čujući glasove i misleći da se radi o gusarima, sve dublje se skrivahu u šumu. Na kraju neki od njih poznaše njegov glas, pa saznavši o čudu, svi se vratiše radosni u manastir i okončaše započetu službu Božju.[10] Otada se na ovaj dan sakuplja sav narod ovoga ostrva u rečeni manastir, slaveći čudesna dela Majke Božje i Njene svete i čudotvorne ikone.
A dogodiše se i mnoga druga čudesa od ove svete ikone. Tako, jednom manastir i ostrvo biše spaseni čudesnim ognjevima, koje videše gusari oko manastira, pa uplašeni tim viđenjem oni pobegoše, ne ostvarivši svoju zlu nameru, koju su imali. Drugom prilikom, brod kome je pretila opasnost od velike bure da bude potopljen i to upravo naspram manastira, bi spašen molitvom mornara upućenom Bogorodici i Sv. Nikolaju: mo

Izvor: Crkveni Kalendar