Ignjatije Bogonosac
Apostle
Spomen 29. januar · 20. decembar
U VREME kada Trajan stupi na rimski presto, u Antiohijskoj crkvi beše episkop sveti Ignjatije, i po nazivu i stvarno Bogonosac, koji primi episkopski presto posle svetog Evoda, prejemnika svetog apostola Petra.
O ovom božanstvenom Ignjatiju Bogonoscu priča se da dok je on još bio dete , a Gospod Isus Hristos živeo na zemlji s ljudima i učio narod o Carstvu Božijem, jednom roditelji Ignjatijevi stajahu među narodom i slušahu Božanske reči koje izlažahu iz Spasiteljevih usta, imajući sa sobom i svoje dete Ignjatija. Pogledavši na njih, Gospod pozva k sebi dete Ignjatija, postavi ga usred naroda, zagrli ga, i uzevši ga na ruke reče: Ako se ne povratite i ne budete kao deca, nećete ući u carstvo nebesko; i koji primi takvo dete u ime moje, mene pri ma (Mt. 18, 3.5).
Tako sveti Ignjatije bi nazvat Bogonoscem zato što je bio nošen rukama ovaploćenog Boga. No ne manje on bi nazvat Bogonoscem još i zato što Boga nošaše u srcu svom i u ustima, budući sasud, sličan izabranom sasudu svetom apostolu Pavlu, da pronese ime Božije pred narode i careve. On najpre beše učenik svetog Jovana Bogoslova, zajedno sa svetim Polikarpom, episkopom Smirnskim. Zatim odlukom svih svetih apostola on bi postavljen za episkopa u Antiohiji, gde se najpre pojavi naziv: hrišćanin (D. A. 11, 26).
Primivši upravljanje Crkvom, sveti Ignjatije ulagaše mnogo truda i napora u propovedanju pobožnosti, pokazujući u svemu apostolsku revnost. Ovaj sveti jerarh prvi uvede antifonski način pojanja u crkvi, tojest pojanja za dve pevnice tako da kad pojanje na jednoj strani prestane na drugoj počinje. Takav način pojanja otkri se svetom Ignjatiju među angelima na nebu. Jer on, udostojivši se Božanskog otkrivenja, vide angelske horove gde pevaju naizmenično: kad je jedan hor pevao, drugi je ćutao, a kad je drugi pevao, prvi je slušao; kad je jedan završavao pesmu, drugi je počinjao; na taj način angelski horovi proslavljahu Svetu Trojicu, kao predajući jedan drutom pesmopjenije.
Dobivši takvo otkrivenje, sveti Ignjatije zavede takav poredak pojanja sveštenih pesama najpre u svojoj Antiohijskoj crkvi, a odatle ovaj krasni poredak bi primljen i u svima crkvama. I beše ovaj bogonosni arhijerej divan upravljač crkvenih činova i savršeni služitelj Hristovih tajana; a docnije on postade i mučenik, dat zverima na pojedenje, o čemu će biti reč dalje.
U teškom ratu sa Skitima car Trajan odnese pobedu, Smatrajući da je neprijatelje pobedio uz pomoć svojih neznabožačkih bogova, Trajan namisli odati im blagodarnost prinoseći im žrtve po svoj carevini svojoj, eda bi bogovi i ubuduće blagopolučno vodili njegove ratove i carovanje. Tada nastade silno gonjenje hrišćana. Jer car doznade da hrišćani ne samo ne pristaju prineti žrtve neznabožačkim bogovima, nego i hule na njih obelodanjujući njihovu lažnost; zbog toga on izdade naređenje: svuda ubijati hrišćane koji se ne pokoravaju njegovom naređenju.
Kada pak ovaj car krenu u drugi rat protiv Jermena i Persijanaca, on se zadrža u Antiohiji. Tada sveti Ignjatije Bogonosac bi optužen pred carem zato što on Hrista, osuđenog Pilatom na smrt i raspetog na krstu, poštuje kao Boga i propisuje zakone o čuvanju devstvenosti, o preziranju bogatstva i svakog uživanja. Čuvši to Trajan pozva svetitelja, i pred svim senatom svojim, reče mu: Ti, zvani Bogonosac, ti li se protiviš našem naređenju i kvariš svu Antiohiju, vodeći je tragom Hrista tvoga? - Da, ja! odgovori božanstveni Ignjatije. - Car upita: Šta znači taj naziv "Bogonosac"? - Svetitelj odgovori: Onaj koji u duši svojoj nosi Hrista Boga jeste Bogonosac. - Car upita: Ti, dakle, nosiš Hrista tvoga u sebi samom? - Svetitelj odgovori: Stvarno nosim, jer je pisano: "useliću se u njih, i živeću u njima" (2 Kor. 6, 16). - Car na to reče: A mi, šta misliš, ne nosimo li svagda bogove naše u svesti našoj, i nemamo li ih kao pomoćnike protiv neprijatelja? - Bogonosac odgovori: Avaj meni, ti idole nazivaš bogovima! ustvari, Jedan je Istiniti Bog, Sazdatelj neba i zemlje i mora i svega što se nalazi u njima, Jedan Gospod Isus Hristos, Sin Božji Jedinorodni, i carstvu
Izvor: Crkveni Kalendar
