Sveta velikomučenica Irina

Great Martyr

Spomen 5. maj

U ona vremena kada propoveđu svetih apostola zasija svetlost svete vere hrišćanske ljudima pogruženim u tamu idolopokloničkog neznabožja, življaše u gradu Magedonu mali car, po imenu Likinije. On imađaše ženu koja se zvala Likinija. Njima se rodi kćer koju nazvaše Penelopa. Kada ona poodraste i napuni šest godina, pokaza se neobično lepa u licu, te lepotom svojom prevazilažaše mnoge svoje vršnjakinje. Otac njen sagradi za nju daleko od grada na veoma živopisnom mestu kulu sa mnogo odeljenja, koja sva behu bogato i raskošno nameštena i ukrašena. Naslonjače, stolovi, svetnjaci, postelje, posuđe, sve to bejaše od čistoga zlata. U takvu kulu nastani car svoju kćer Penelopu sa trinaest divnih devojčica, i ponamešta tamo svoje zlatne bogove, idole, da čuvaju njegovu kćer. I odluči car da ona živi u toj kuli do svog punoletstva, dok ne stigne za udaju. I odredi neku česnu ctaricu Kariju da joj bude vaspitačica, da stalno bude pored nje, i da s njom bude za trpezom, i poveri joj upravu nad svima devojčicama. Osim toga Likinije postavi svojoj kćeri za učitelja jednog čestitog i blagorazumnog starca, po imenu Apeliana, da svaki dan dolazi kod nje i uči je knjižnoj mudrosti. I tako devojčica provede šest godina i tri meseca. A kad napuni dvanaest godina, otac njen stade razmišljati za koga od uglednih kneževskih sinova da je uda.
Jednom kada devica seđaše u svojoj sobi, k njoj ulete kroz otvoreni prozor sa istoka golub, noseći u kljunu maslinovu grančicu, spusti grančicu na sto, pa odmah izlete napolje. Zatim kroz čas ulete u sobu orao sa vencem od raznovrsnog cveća, spusti venac na sto, i izlete iz sobe. Potom kroz drugi prozor ulete gavran, noseći u kljunu malu zmiju, koju spusti na sto, pa odlete odmah. Posmatrajući sve to, čuđahu se tome zajedno i devica i njena vaspitačica, i ne znađahu šta to ima da znači. I kad učitelj Apelian dođe k njima u svoje vreme, one mu to ispričaše. A Apelian, potajni hrišćanin i prozorljivac, razmisli u sebi, pa reče Penelopi: Znaj, kćeri careva Penelopo, golub označava tvoju dobru narav, krotost, tihost, devičansku celomudrenost; a maslinova grančica označava blagodat Božju, koja će ti se dati kroz krštenje. Visokoletni orao, izobražavajući sobom cara i pobeditelja, označava to da ćeš ti carovati nad svojim strastima, i da ćeš, uzvisivši se bogomislijem, pobediti neprijatelje kao što orao pobeđuje rđave ptice; a venac od cveća označava nagrade koje ćeš za svoje podvige dobiti od Cara Hrista u nebeskom carstvu njegovom, gde ti se sprema neistrunljivi venac večne slave. Gavran sa zmijom označava neprijatelja - đavola, koji želi da ti nanese tugu, nevolju i gonjenje ljuto kao zmija. No znaj, device, Veliki Car koji gospodari nebom i zemljom, želi da te zaruči sebi za nevestu, i ti ćeš Njega radi pretrpeti mnoge muke.
Slušajući svoga učitelja, Penelopa slagaše reči njegove u srcu svom, i srce se njeno stade zagrevati ognjem božanske ljubavi. A sutradan pope se na kulu kod Penelope otac njen, car Likinije, sa caricom i sa dvorjanima, želeći da je vidi i da porazgovara sa njom o njenoj udaji. I videvši gde lice njeno blista lepotom kao lučem sunčane svetlosti, on se neobično obradova, i reče joj: Eto, čedo moje milo, ti si već stigla za udaju. Stoga mi reci, kojeg ti se kneza sin najviše dopada, da bih te udao za njega. - I on joj poimence nabroja sinove mnogih obližnjih knezova. A Penelopa odgovori svome ocu: Oče, daj mi sedam dana na razmišljanje, pa ću ti odgovoriti. Otac pristade na njen zahtev, i ode u svoj dvor.
Kada Likinije ode, Penelopa priđe idolima i reče im: Ako ste bogovi, onda me čujte: eto, otac moj hoće da me uda, a ja bih želela da ostanem u devstvu, jer životne brige ometaju da se služi Bogu. Kažite mi dakle, da li da se udam ili ne?
Nemi idoli ćutahu, jer behu bezdahni. Pljunuvši na njih, Penelopa se okrenu na Istok i, pogledajući u nebo, reče: Ako si istiniti Bog Ti koga galilejani propovedaju, molim Te: reci mi, da li da se udam ili da zauvek ostanem devojkom? - A kako beše veče, Penelopa zadrema, i vide u snu anđela Božjeg koji joj govoraše:

Izvor: Crkveni Kalendar