Isak Spoletski

Sveti Grigorije Dvojeslov, papa rimski, u svome Dialogu sa đakonom Petrom ovako govori o ovom prepodobnom Isaaku: U drevno Gotsko vreme beše u blizini grada Spoleto jedan čoveka sveta života, po imenu Isaak. Njega su mnogi naši poznavali, naročito sveta devica Gregorija, koja je u Rimu živela blizu česnog hrama Presvete Bogorodice. A kada je u mladosti obručiše, i dan svadbe dođe, ona pobeže u crkvu želeći sveti život monaški. Tada je ovaj svešteni čovek Isaak izbavi od onih što su hteli da je silom vrate, uz pomoć Božju ispuni joj želju: zamonaši je. Tako ona, prezrevši zemaljskog ženika, udostoji se da bude obručena Nebeskom Ženiku.
O ovom svetom mužu Isaaku mnoge sam stvari saznao od česnog oca Elevterija, jer su bili prijatelji. I što Elevterije govoraše o Isaaku, to žitije Isaakovo potvrđivaše. Prepodobni Isaak nije bio rodom iz Italije, ali mi ćemo kazivati ona čudesa njegova koja on učini u Italiji. Kada on dođe iz Sirije u grad Spoleto, uđe u crkvu na molitvu, i zamoli crkvenjaka da ga ostavi u crkvi zaključana i preko noći. I tako provede celu noć na molitvi ne mičući se s mesta. Sutradan isto tako, pa i drugu noć. Crkvenjak, čovek nadmena duha, stade grditi blaženoga, nazivajući ga licemerom koji se tri dana i noći pritvorno moli da bi ga ljudi videli. I udari šamar Božjem čoveku goneći ga iz crkve. Ali u tom času polude, jer po Božjem popuštenju napade ga nečisti duh, baci ga pred noge Božjeg čoveka, i stade ga mučiti ljuto. I vikaše nečisti duh kroz usta mučenoga: Isaak me izgoni! Tako duh nečisti objavi ime ovoga stranca koga niko nije poznavao. A Božji čovek, videći crkvenjaka kako se ljuto muči, nadnese se nad njega, i zli duh pobeže od njega, i crkvenjak ozdravi. Čuše ljudi za taj slučaj i ceo grad steče se oko ovoga čudnoga starca, i svaki je želeo da ugodnika Božjeg primi u svoj dom. Nuđahu mu novaca i imanja, no on sve odbi, i ništa ne primi, nego se povuče iz grada u obližnju šumu, gde napravi sebi keliju.
Tamo mu počeše dolaziti mnogi, privučeni primerom njegovog vrlinskog življenja. I stadoše se raspaljivati željom za večnim životom, i pod njegovim rukovodstvom predavahu sebe na službu Bogu. I tako se obrazova veliki manastir. I kada učenici moljahu prepodobnog Isaaka, da radi manastirskih potreba prima donešene mu darove, on, pouzdan čuvar svoga siromaštva, odgovaraše učenicima: Monah koji teče imovinu na zemlji - nije monah. Tako se on bojao da izgubi svoje siromaštvo, kao što se tvrdica boji da izgubi svoje bogatstvo.
Znamenit beše sveti Isaak zbog svog čudotvorstva, naročito zbog proročkog dara, vidovitosti. Njegov život je sijao kao svetlost. Jednom uveče naredi on bratiji, da iznesu sve motike u manastirsku gradinu i tamo ih ostave. I kad te noći ustadoše radi jutarnjeg bogosluženja, svetitelj reče bratiji: Kad svane, spremite ručak za naše radnike. - A kad svanu, pođe svetitelj. s bratijom i ponese ručak u gradinu. Čudila se bratija, kome će taj ručak, kad nemaju radnika. Kad tamo, a ono onoliko ljudi kopa koliko je bilo motika. Desilo se to, da su ti ljudi kao lopovi došli da ukradu motike, no silom Božjom budu primorani da svu noć kopaju. I tako do dolaska prepodobnog Isaaka okopaše svu gradinu. A kad Božji čovek dođe k njima, reče im: Radujte se, braćo! prestanite sa radom, jer ste se svu noć trudili. - Onda im postaviše ručak. I kad biše gotovi sa ručkom, prepodobni im reče: Nemojte odsada činiti zlo, nego kad vam što zatreba iz gradine, dođite i potražite, pa ćete s blagoslovom dobiti. Krađu napustite, jer je greh. - I naredi da im se da od svega iz gradine koliko ko želi. I tako ovi ljudi dođoše sa grehom u gradinu, a odoše bez greha s blagoslovom, noseći nagradu za svoj trud.
Drugom prilikom dođoše dva čoveka bezmalo naga i zatražiše odeću od prepodobnog Isaaka. On im reče da malo pričekaju, pa tajno dozva jednog svog učenika i reče mu: Idi van manastira u tu i tu dubravu, i tamo ćeš u šupljem drvetu naći neku odeću, uzmi je i donesi. Brat ode, pronađe to šuplje drvo i u njemu odeću, uze je i predade je nasamo učitelju svome. Božj

Izvor: Crkveni Kalendar