Sveti prepodobni Isakije ispovednik

Confessor

Spomen 30. maj

Posle pronalaska prečasnog i životvornog Krsta Gospoda našeg Isusa Hrista za carovanja Konstantina Velikog, mnogobrojna zmija i mnogoglavi vrag i svagdašnji nenavidnik roda hrišćanskoga, naročito samoga Hrista Spasitelja, i protivnik svete vere, svojim zloveštim lukavstvom unese ovakvu pometnju u Crkvu Božju: on nahuška zlovernog i bezakonog cara Valenta da štiti i rasprostranjuje Arijevu jeres. Ovaj dakle zločestivi car podiže gonjenje na pravoverne hrišćane, i naredi da se svete crkve zatvore da se u njima ne bi vršile uobičajene Božanske Žrtve, a neke crkve pretvori u konjušnice, neke pak sruši do temelja. I ovo gonjenje produžavaše se dugo vremena. I bi u to vreme veliko ridanje i plač među hrišćanima, koji se danju i noću moljahu Gospodu, da se smiluje na Crkvu svoju svetu, a nad nepravednim carem satvori svoj pravedni sud i odmazdu. Jer tada beše tako, kao nekada u dane svetih Apostola kada "car Irod podiže ruke da muči neke od Crkve" (D. A. 12, 1).
Posle izvesnog vremena Bog Duhom pokrenu na zaštitu Crkve slugu svoga monaha Isakija, kao što je u starini pokrenuo proroka Danila na zaštitu nevine Susane. Ovaj blaženi Isakije najpre se podvizavaše u istočnoj pustinji, podražavajući svetog proroka Iliju i provodeći život podoban Anđelima. Saznavši za gonjenje Crkve od strane arijanaca i da im je zloverni car pobornik, on se veoma ožalosti, pa ostaviv pustinju, on dođe u Carigrad da verne utvrđuje u pobožnosti. Reč njegova beše kao goreća sveća, i Duh Božji počivaše na njemu, i blagodat nebeska ta obasjavaše. Videvši svojim očima zla koja zloverni car i njegovi jednomišljenici činjahu vernima, on moljaše Boga da pogleda sa visine svetog prestola svog na nevine stradalnike i da im javi milosrđe Svoje a da gordost gonitelja smiri. I Bog, koji je nekada uslišio ugodnika Svog Mojsija kada se moljaše za ljude zlostavljane Faraonom, usliša i slugu svog Isakija i ustroji najezdu varvara na zločestivog cara Valenta. Naime, varvari koji u to vreme življahu za Dunavom, sakupiše veliku vojsku, udariše na Grke i, osvojiv Trakiju, približavahu se Carigradu. Car Valent bi prinuđen da sakupi vojsku i stupi u borbu sa neprijateljima. Ali tada se njemu desi ono što i caru Izrailjskom Saulu, neprijatelju Davidovom: jer se Saul, po proroštvu svetog Samuila, ne vrati iz borbe pošto razgnevi Gospoda Boga.
Kada car Valent polažaše iz Carigrada sa vojskom, blaženi Isakije izađe pred njega i gromko mu reče: Care, otvori crkve pravovernima, i Bog će blagosloviti put tvoj! - No car mu ne odgovori, već se ogluši o njega kao o prostaka i ludaka, i ne obrativši nikakvu pažnju na njegove reče, produži put svoj. Sutradan opet istrča blaženi starac pred cara i reče mu: Otvori, care, crkve pravovernima, pa će ti rat biti blagopolučan, jer ćeš pobediti neprijatelje i vratiti se zdrav s mirom.
Car se zamisli na ovu opomenu, i u njemu se javi želja da zaključane crkve otvori pravovernima, pa se povodom toga stade savetovati sa savetnicima svojim. No neki njegov savetnik - vojskovođa pripadnik Arijeve jeresi, savetova mu da ne sluša tog monaha nego da ga izgrdi i otera. Car zaista izruži starca i otera od sebe s uvredama i batinama, pa produži svojim putem. No trećeg dana prepodobni starac opet istrča pred cara, uhvati konja carevog za uzde i stade ga usrdno moliti i savetovati da otvori crkve, u protivnom prećaše mu kaznom Božjom.
Dogodi se da se tu nalažaše duboka provalija, na čijem dnu beše blato i rastijaše trnje; i kada je u tu provaliju upadala poneka zver, ona se nije mogla izvući otuda, već je tonula u blato i davila se. Car naredi da u tu provaliju bace monaha, da bi u njoj poginuo; a on produži svoj put. No sveti Isakije, bačen u to trnje i blato, bi sačuvan desnicom Božjom i ostade nepovređen, jer ga ni trnje ne izbode ni blato ne uguši: on ležaše u blatu usred trnja kao na mekoj postelji usred cveća, blagosiljajući i slaveći Gospoda dok se, po naređenju Božjem, ne javiše tri svetla čoveka, koji ga izvukoše iz blata i izvedoše iz te provalije čitava i zdrava, i postaviše na suvo mesto. Učinivši to, t

Izvor: Crkveni Kalendar