Sveti prepodobni Isakije, zatvornik pečerski
Venerable
Spomen 14. februar
Nemoguće je čoveku da izbegne iskušenja. Kada se Kušač drznuo da pristupi samome Gospodu u pustinji (Mt. 4, 3-11), onda se utoliko više usuđuje da kuša sluge Gospodnje. Ali kao što zlato, prekaljeno ognjem, sija pred ljudima kao sunce, tako i čovek, kušan od vraga predanog večnom ognju, zasijaće pred Bogom svojim dobrim delima kao jarko sunce. Ova se istina jasno obelodani na prepodobnom ocu našem Isakiju, zatvorniku Pečerskom.
Ovaj prepodobni otac najpre beše u svetu bogat trgovac u gradu Toropecu, u Pskovskoj guberniji. No namislivši da postane monah, on svu svoju imovinu razdade nevoljnima i manastirima, pa ode u pešteru k prepodobnom Antoniju i zamoli da ga primi za monaha. Predviđajući da će se ovaj muž kao anđeo podvizavati u vrlinama i da će se upodobiti anđelima, prepodobni Antonije mu ispuni želju.
Postavši monah, prepodobni Isakije zavole surov život: on ne samo nadenu kostret na sebe, nego naredi te mu kupiše jarca i odraše, i on od te sirove i mokre kože načini sebi odeću, odenu je preko svog kostreta, tako da se ta koža sušaše na telu njegovom. Onda se Isakije zatvori u jednu tesnu pešteru, koja je iznosila svega oko četiri lakta. I tu se sa suzama moljaše Bogu. Sva mu hrana beše samo po jedna prosfora; ali je i nju jeo svaki drugi dan. Žeđ je utovljavao vodom, i to samo u maloj količini. I hranu i vodu donosio mu je prvpodobni Antonije i dodavao mu je kroz jedno prozorče, kroz koje se samo jedna ruka mogla provući. Osim toga, prepodobni Isakije nikada nije legao na postelju, nego je sedeći okrepljivao sebe kratkotrajnim spavanjem. U tako velikim podvizima on provede sedam godina, ne izlazeći iz svoje teskobne kelije.
Jednoga dana kada nastupi veče, on po svome običaju stade praviti metanija pevajući psalme do ponoći. A kada se umori, on ugasi sveću i sede na svoje mesto. Iznenada njegovu pešteru obasja velika svetlost, jarka kao sunce, i k prepodobnome pristupiše dva đavola u obliku divnih mladića; lica im sijahu kao sunce; oni rekoše svetitelju: "Isakije, mi smo anđeli, a evo k tebi dolazi Hristos sa nebeskim silama". Podigavši se, Isakije ugleda mnoštvo đavola; lica im sijahu kao sunce; no jedan između njih sijaše jače od sviju, i iz njegovog lica sipahu zraci. Tada đavoli rekoše Isakiju: "Isakije, evo Hrista! padni pred Njim i pokloni Mu se".
Ne shvativši đavolje lukavstvo i zaboravivši da se prekrsti, prepodobni se pokloni tome đavolu kao Hristu I đavoli odmah nadadoše silnu viku, objavljujući bučno: "Isakije, ti si sada - naš!" Onda ga posadiše te sede, pa i sami posedaše oko njega; sva kelija i prostor oko kelije napuniše se đavolima. Tada jedan od đavola, tobožnji Hristos, reče: uzmite svirale, gusle i bubnjeve pa svirajte, a Isakije neka igra pred nama". Đavoli odmah stadoše svirati. Jedni od njih dohvatiše Isakija i počeše skakati s njim i igrati. I to potraja dugo vremena. A kad silno zamoriše prepodobnog, oni ga ostaviše jedva živog. Ismejavši ga na taj način, đavoli iščezoše.
Sutradan, u vreme kada je Isakije obično dobijao svoju hranu, prepodobni Antonije priđe po običaju svom prozorčetu i reče: "Blagoslovi, oče Isakije!" No ne dobi nikakav odgovor. Iznenađen, Antonije pomisli da se sveti Isakije nije već prestavio. Tada posla on u manastir po prepodobnog Teodosija i po ostalu bratiju. Došavši, bratija otkopaše pešteru i iznesoše Isakija, misleći da je umro, i položiše pred pešterom. No tu primetiše oni da je Isakije još živ. Tada iguman, prepodobni Teodosije, reče: "Nema sumnje, ovo što se dogodilo s njim - đavolje je delo".
Zatim smestiše Isakija u postelju, i sam ga sveti Antonije dvoraše. U to vreme knjaz Kijevski Izjaslav vraćaše se iz Poljske u Kijev. I stade se knjaz Izjaslav ljutiti na prepodobnog Antonija zbog Vseslava, knjaza Polockog, koji je za života prepodobnoga zauzimao neko vreme kijevski presto. Tada knjaz Černjigovski Svjatoslav posla noću iz Černjigova po svetog Antonija. Došavši u Černjigov, prepodobni Antonije zavole mesto zvano Boldinska gora. Tu on iskopa pešteru i nastani se onde, gde i sada stoji manastir.
Saznavši
Izvor: Crkveni Kalendar
