Sveti prepodobni Jakov Posnik

Spomen 4. mart

SMIRENJE biva uzrok mnogih dobara i dušekorisnih vrlina kod ljudi koji ljube Boga i život svoj upravljaju prema zapovestima Spasiteljevim. Ko stekne savršeno smirenje, ne boji se pada, jer se ne uzda u sebe, niti visoko misli o sebi. A kako ogromnu štetu i neizlečivu ranu i veliku pogibao nanosi neopreznima visokoumna gordost, može se videti iz mnogih primera, a naročito iz ove povesti koja je pred nama. Oni koji na zemlji provode nebeski život, neka se od nje nauče kako da budu oprezni i kako da se čuvaju da ne padnu onda kada misle da stoje. U ovoj povesti naći ćemo divnu pouku za život, nauku smirenoumlja; videćemo primer brzog i vrednog ustajanja od grehovnog pada, i poznaćemo silu pokajanja. Pokajanje je tako moćno pred milosrdnim Bogom, da ono ne samo otima čoveka od samih paklenih vrata i muka, nego ga i uvodi u bolji život od pređašnjeg, i uz pomoć blagodati Gospodnje osposobljuje za uzvišenije vrline od ranijih. Evo dakle te dušekorisne povesti:
U Fenikiji blizu grada Porfiriona življaše jedan otšelnik, po imenu Jakov. Odrekavši se prolazne sujete ovoga života, on se zamonaši, i petnaest godina provede u jednoj pešteri. I on toliko uspe u podvižničkim podvizima, i tako veliki postade u vrlinama, i mio Bogu, da se udostoji dobiti od Boga i vlast nad đavolima. A i mnoga druga isceljenja pružaše on ljudima imenom Spasitelja našeg Isusa Hrista. I svi se ljudi divljahu takvom vrlinskom životu njegovom. I pribegavahu k njemu ne samo hrišćani nego i neverni Samarjani. I božanstveni muž, prozorljivo ih raspoznavajući, mnogo ih poučavaše iz Svetoga Pisma, i obraćaše u istinsku hrišćansku veru.
No iskonski nenavidnik roda ljudskog đavo, koji naročito mrzi one koji usrdno služe Hristu, videći da ga ovaj sveti muž posramljuje mnogim vrlinama i savršenim životom, ustade na njega svojim zamkama. Želeći da ga otera iz tih krajeva, đavo uđe, kao nekada u Judu, u jednog nevernog Samarjanina koji je živeo u gradu Porfirionu, i potstače ga da razmišlja o proterivanju Jakova. I ovaj Samarjanin sabra jednomišljenike svoga bezbožja, srodnike i prijatelje, susede i sluge, i ode s njima u dom njihovog poganog sveštenika. I svi se zajednički dogovarahu kako bi Jakova, koji mnoge od njihove vere obrati ka Hristu, proterali iz svojih krajeva. Posle dugog dogovaranja oni se složiše da upotrebe ovo lukavstvo: dozvaše k sebi jednu bludnicu, dadoše joj dvadeset zlatnika, i još toliko joj obećaše, da ide i navede na greh Jakova Otšelnika, da bi to bio razlog da ga kao bludnika sa stidom proteraju iz svojih krajeva.
Ta najmljena žena ode k Jakovu kasno noću, i kucaše na vrata moleći ga da joj otvori i pusti unutra. No pošto blaženi ne otvaraše, ona upornije kucaše bestidno, preklinjući ga da joj otvori. Kad najzad svetitelj otvori vrata, i vide ženu gde stoji, on pomisli da je priviđenje, prekrsti se i odmah žurno zatvori vrata. I u keliji, okrenuvši se istoku, on se usrdno pomoli Bogu da odagna od njega đavolsko priviđenje. I već nastupi ponoć, a žena ne prestajaše sa kucanjem. Zatim gromko povika, govoreći: Smiluj se na mene ti koji si istiniti sluga Boga života! Otvori mi vrata, da me pred tvojom kelijom ne pojedu zveri.
Prepodobni Jakov, videći da je ponoć i znajući da ima mnogo zverova, otvori vrata preko volje i upita je: Otkud si došla ovamo? I šta tražiš ovde? Žena odgovori: Iz ženskog sam manastira; poslala me igumanija u grad radi nekih poslova; no pri povratku sustiže me mračna noć, i ja zalutah, i naiđoh ovuda. Molim te, dakle, čoveče Božji, sažali se na mene i ne dopusti da me ovde pred tvojim vratima rastrgnu zverovi. Dopusti mi da ovu noć provedem kod tebe, pa čim svane ja ću otići svojim putem.
Prepodobni se sažali, uvede je unutra, iznese pred nju hleb i vodu, ostavi je tu u prednjoj keliji, a sam se zatvori u unutrašnju keliju. Žena se prihvati hleba, i otpočinu malo. Zatim, pretvarajući se da je bolesna, ona stade gorko plakati i stenjati; i dovukavši se do vrata unutrašnje kelije, ona moljaše prepodobnog da joj pomogne. Svetitelj proviri kroz prozorčić, i videvši je bolesnu beše u

Izvor: Crkveni Kalendar