Sveta Joana mironosica
Spomen 27. jun
U dane patrijarha aleksandrijskog Teofila, godine 411, filosof Sinesije postade episkopom Kiriniskim. Došavši u svoju eparhiju, episkop Sinesije nađe tamo svog omiljenog prijatelja i školskog druga, filosofa Evagrija. No Evagrije beše vrlo sujeveran i revnostan idolopoklonik. A Sinesije, silno želeći da svog prijatelja odvrati od idolopokloničke zablude i načini hrišćaninom, veoma se oko toga truđaše i na tome rađaše, i pokušavaše na sve moguće načine da ga privede Hristovoj veri. Ali Evagrije ne hte ni da čuje, niti primaše Sinesijeve razloge. No i pored svega toga Sinesije, nošen velikim prijateljstvom koje imađahu među sobom, ne prestajaše svaki dan ubeđivati i podsticati Evagrija da priđe k poznanju istine. I jednoga dana, kada Sinesije izgovori mnogo Evagriju, Evagrije mu odgovori: Istinu reći, gospodine episkope, između ostaloga meni se u hrišćanstvu ne dopada i to što vi hrišćani govorite, da će nastati smak sveta i da će pri tome svi ljudi, koji god su živeli na zemlji vaskrsnuti svaki sa svojim vlastitim telom, koje će biti netruležno i besmrtno, i da će tada svaki primiti nagradu po delima svojim. A ne dopada mi se još i to što vi govorite, da ko siromahu daje - Bogu pozajmljuje, i ko rasipa novac na siromahe - sabira sebi blago na nebu, i primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni. Sve mi to izgleda basna, i varka, i izrugivanje.
Na to ga blaženi Sinesije stade uveravati da je sve istina što hrišćani govore i da u njihovom učenju nema ni trunke laži. I to mu pokaza pomoću mnogah dokaza. I tako ga posle malo vremena ubedi, i Evagrije postade hrišćanin. I episkop Sinesije krsti njega, i decu njegovu, i sve domaće njegove. Posle svog krštenja Evagrije dade episkopu Sinesiju trista litre zlata, da ih razdeli siromasima. Pri tome mu reče: "Uzmi ovo i podeli siromasima, i napiši mi svojom rukom dužničku obveznicu da će mi to vratiti Isus Hristos". - Sinesije primi zlato, i rado napisa zadužnicu koju mu Evagrije potraži, i dade mu je.
Posle dugo vremena Evagrije se razbole, i kad beše na samrti predade deci svojoj zapečaćeno episkopovo napismeno, ne govoreći nikome šta je u tom napismenu. Pri tome on naredi deci svojoj, da mu to napismeno stave u ruke kad ga budu sahranjivali. Deca tako i postupiše. Nakon tri dana posle sahrane, Evagrije se noću javi episkopu Sinesiju i reče mu: "Otvori moj grob i uzmi tvoje svojeručno napismeno, jer primih dug i nemam više da ga tražim od tebe. A znaj još i to, da ja svojom rukom stavih svoj potpis na tvoje napismeno".
Međutim, episkop nije znao da je pokojni Evagrije sahranjen zajedno sa njegovim svojeručnim napismenom. Stoga on izjutra pozva k sebi Evagrijevu decu i upita ih, da li su kakvu stvar stavili u grob svoga oca. Deca mu odgovoriše da nisu stavili ništa sem očeva tela i odela što je bilo na njemu. Na to ih episkop upita: Niste li nikakvu hartiju sahranili sa očevim telom? - Tada se deca setiše i rekoše: Jesmo, vladiko, jer naš otac, kad beše na samrti, dade nam jednu hartiju, i naredi nam ovo: Kada me budete sahranjivali, stavite mi u ruke tu hartiju, ali da niko ne zna.
Kada to ču episkop Sinesije, njemu bi jasno viđenje koje imađaše te noći. I onda on uze Evagrijevu decu, svoje klirike i mnoge druge hrišćane, pa odoše na Evagrijev grob. Kada otvoriše grob, oni nađoše pokojnika gde u ruci svojoj drži episkopovo napismeno. Uzevši mu ga iz ruke, oni ga otvoriše i - o čuda! - ugledaše ispod svojeručnog episkopovog pisma druga pismena, svojeručno napisana Evagrijem. Ta pismena glasila su ovako: "Ja filosof Evagrije pozdravljam tebe, preosvećenog episkopa gospodina Sinesija: raduj se! Od Gospoda našeg Isusa Hrista primih dug, koji je zapisan u ovoj zadužnici tvojoj, i dobih sto puta onoliko blaga na nebu, i život večni, kao što si mi obećao. Zato slavim Boga i blagodarim tvojoj svetosti, jer si me priveo k svetlosti".
Čuvši to i videvši pismena još sveža, napisana vlastitom rukom Evagrijevom, usto obavešteni i uvereni od Evagrijeve dece da je pri sahrani tela njihovog oca na hartiji bila samo svojeruč
Izvor: Crkveni Kalendar
