Sveti pravedni i mnogostradalni Jov

Sveti pravedni Jov bejaše iz plemena Avraamova; življaše u zemlji Uzu, u Arabiji. Jov beše čovek istine, besprekoran, pravedan i blagočestiv, i uklanjaše se oda zla. On imađaše sedam sinova i tri kćeri. I imaše stoke sedam hiljada ovaca i tri hiljade kamila i pet stotina jarmova volova i pet stotina magaraca, i veoma mnogo slugu; i dela njegova behu velika na zemlji; blagorodstvom i čestitošću to beše najveći od svih ljudi na Istoku. I sinovi njegovi sastajahu se, i davahu gozbe kod kuće, svaki svoga dana, i slahu te pozivahu tri sestre svoje da jedu i piju s njima. Sinovi Jova življahu međusobno u tolikoj ljubavi i slozi da, iako stanovahu u zasebnim kućama, ipak nikad ne voljahu jedan bez drugoga jesti ili piti. Tako, jednoga dana oni obedovahu zajedno kod najstarijeg brata, a drugoga dana kod drugoga brata, i na takav način obredivši se za sedam dana, oni opet počinjahu od najstarijega. A te gozbe njihove bivahu umerene i česne, uredne i tihe, bez pijanstva, nereda i graje. Jer dobri i pravedni otac njihov ne bi dopustio skupove, na kojima bi imao udela greh prejedanja, pijanstva i nepristojnosti, već bi ih sigurno zabranio. Ali on, videći njihovu dobru narav i krotost i toliku međusobnu ljubav koja se retko susreće među braćom, ne zabranjivaše im gozbe već uživaše u tome. I kad bi se oni obredili gozbom u toku sedam dana, Jov je slao k njima opominjući ih i savetujući, da svaki brižljivo ispita svoju savest, nije li što sagrešio rečju ili mišlju protivu Gospoda, jer se pravedni Jov veoma bojaše Boga, i to se bojaše ne strahom roba već ctrahom sinovlje ljubavi, i brižljivo pažaše na sebe i na sav dom svoj, da se ne učini nešto što bi razgnevilo Gospoda Boga.
No bogobojažljivi pravednik ne samo upućivaše decu svoju da vode besprekoran život i da ni u mislima ne greše pred Tvorcem svojim, nego i sam, ustajući rano prinošaše žrtve paljenice prema broju sviju njih za grehe njihove, jer govoraše Jov u sebi: može biti da su se ogrešili sinovi moji i pohulili na Boga u srcu svom. Tako činjaše pravedni Jov svaki put (Jov. 1, 5).
Jednoga dana anđeli Božji, čuvari roda ljudskog, izađoše pred Gospoda da Mu podnesu ljudske molbe i izlože njihove svakovrsne nevolje. Sa njima izađe pred Gospoda i Satana, kušač i klevetnik ljudski, i to ne kao onaj koji može zajedno sa anđelima predstati Bogu na nebu, odakle je zbačen, već stojeći izdaleka van neba pred svevidećim okom Božjim. I reče Gospod Satani: Otkuda ideš? A Satana odgovori Gospodu i reče: Prohodih zemlju i obilazih. A reče Gospod Satani: Jesi li video slugu moga Jova? nema onakoga čoveka na zemlji, dobra i pravedna, besprekorna i blagočestiva, koji se boji Boga i uklanja se oda zla. A Satana odgovori Gospodu i reče: Eda li uzalud Jov poštuje Boga? Nisi li ga ti ogradio i kuću njegovu i sve što ima svuda unaokolo? Dela ruku njegovih blagoslovio si, i stoku njegovu umnožio si na zemlji. Ali pruži ruku svoju i dotakni se svega što ima, da li će te onda blagosiljati? Na to Gospod reče Satani: Evo, sve što on ima predajem u tvoje ruke; a njega samog da nisi darnuo. I otide Satana od Gospoda (Jov. 1, 6-12).
Jednoga dana kad sinovi Jovljevi i kćeri njegove jeđahu i pijahu vino u kući svog najstarijeg brata, gle, dođe glasnik Jovu i reče: Volovi orahu i magarice pasijahu pokraj njih, a grabitelji dođoše i oteše ih, i pobiše momke mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim. Dok ovaj još govoraše, dođe drugi glasnik i reče Jovu: Oganj spade s neba i spali ovce i momke, i proždre ih; i samo ja jedan utekoh da ti javim. Dokle ovaj još govoraše, dođe treći glasnik Jovu i reče mu: Haldejci u tri čete udariše na kamile i oteše ih, i pobiše momke mačem; i samo ja jedan utekoh da ti javim. Dok ovaj još govoraše, dođe novi glasnik i reče Jovu: Sinovi tvoji i kćeri tvoje jeđahu i pijahu vino u kući svog najctarijeg brata; utom iznenada naiđe strašna oluja iz pustinje, udari u četiri ugla od kuće, te pade na decu i pogiboše; i samo ja jedan utekoh da ti javim. Čuvši to, usta Jov i razdra plašt svoj, i ostriže glavu svoju, i posu je pepelom, i pavši ničice