Jovan Damaskin

ŽITIJE PREPODOBNOG OCA NAŠEG
JOVANA DAMASKINA
PREPODOBNI Jovan Damaskin rodio se u prestonici Sirije Damasku,[23] od visokorodnih i pobožnih roditelja,[24] čija plamena vera u Hrista, isprobana u opasnostima i iskušenjima, pokaza se jača i dragocenija od zlata, mada isprobanog u ognju, ipak propadljivog. Teško beše tada vreme. Saraceni behu pokorili tu zemlju i, zauzevši ovaj slavni grad, zadavahu svakovrsne muke hrišćanima: jedne ubijahu, druge u ropstvo prodavahu, i nikome ne dozvoljavahu da javno slavi Hrista. U to vreme roditelji Jovanovi, štićeni promislom Božjim, sačuvaše se čitavi i zdravi, sa celokupnom imovinom svojom; sačuvaše oni i svetu veru. Jer im Bog dade mogućnost da zadobiju blagonaklonost Saracena, kao nekada Josif Egipćana[25] i Danilo Vavilonjana,[26] te zločestivi Agarjani ne zabranjivahu roditeljima svetiteljevim da veruju u Hrista i da otvoreno slave sveto Ime Njegovo. Osim toga oni Jovanovog oca postaviše za gradskog sudiju i za načelnika narodnih građevina.[27] Nalazeći se na takvom položaju, on mnoga dobra činjaše svojoj jednovernoj braći: otkupljivaše roblje, oslobađaše sužnje iz tamnica i spasavaše ih od smrti, i svima paćenicima pružaše ruku pomoći. I behu roditelji prepodobnoga u Damasku među Agarjanima kao svetilnici u noći, kao seme u Izrailju, kao iskra u pepelu. Sačuvani od Boga radi toga, da od njih proizađe Crkve Hristove svetilnik, koji će jarko svetleti celome svetu, - blaženi Jovan Damaskin. Rodivši ga po telu, oni se potrudiše da ga odmah učine i čedom svetlosti kroz sveto krštenje, što beše stvar vrlo teška u to vreme. Jer Agarjani nikome ne dozvoljavahu krštenje. Međutim Jovanovi roditelji nesmetano preporodiše svoje dete krštenjem i nadenuše mu ime koje označava blagodat Božiju. Jer Jovan je jevrejska reč i znači: blagodat Božija. Otac deteta Jovana veoma se staraše da svoje čedo dobro vaspita i nauči, ne običajima saracenskim, niti hrabrosti vojničkoj, niti lovu zverinja, niti kom drugom svetovnom zanimanju, već krotosti, smirenosti, strahu Božjem i poznavanju Svetoga Pisma. Stoga usrdno moljaše Boga da mu pošalje čoveka mudrog i pobožnog, koji bi sinu njegovom bio dobar učitelj, i dobar nastavnik u vrlinama. I bi brižni roditelj uslišen od Boga, i dobi što je želeo, na sledeći način.
Damaski razbojnici vršili su često i upade i na kopnu i na moru u susedne krajeve, uzimali u ropstvo hrišćane, dovodili ih u svoj grad, pa jedne prodavali na pijacama a druge ubijali. Jednom oni uhvatiše nekog monaha, po imenu Kozmu, blagoobraznog po izgledu, prekrasnog po duši, rodom iz Italije, i prodavahu ga na pijaci sa ostalim robljem. Oni pak robovi koje razbojnici hoćahu da poseku mačem, pripadahu k nogama toga monaha i sa suzama ga moljahu da se pomoli Bogu za duše njihove. Saraceni, videvši kakvo poštovanje ukazuju monahu osuđeni na smrt, upitaše ga kakav je čin imao u svojoj otadžbini među hrišćanima. On odgovori: Ja nisam imao nikakav čin, niti sam bio udostojen svešteničkog zvanja; ja sam samo grešni monah, poznavalac filosofije, ne samo naše hrišćanske nego i one koju smisliše neznabožački mudraci.
Rekavši to, monah briznu u plač, i plakaše gorko. Nedaleko pak stajaše Jovanov roditelj; videći starca gde plače, i poznavši po odeći da je monah, on mu priđe. I želeći da ga uteši u tuzi reče mu. Uzalud, čoveče Božji, plačeš što gubiš ovaj svet, kojega si se ti davno odrekao i za koji si umro, kao što vidim po tvome izgledu i odeći. - Ja plačem, odgovori monah, ne što gubim ovaj svet, jer sam ja, kao što ti reče, umro za svet, i ne hajem ni za šta svetovno, znajući da postoji drugi život: bolji, besmrtan i večan, ugotovljen slugama Hristovim, koji se nadam i ja dobiti blagodaću Hrista Boga mog; nego plačem zato što odlazim iz ovog sveta bezdetan, i ne ostavivši za sobom naslednika.
Začudi se Jovanov roditelj monahovim rečima, i reče mu: Oče, ti si monah, i posvetio si se Bogu radi čuvanja čistote a ne radi rađanja dece. Zašto onda tuguješ zbog dece? - Monah odgovori: Ti ne pojimaš, gospodine, ono što sam rekao: ja govorim ne o telesnom če