Sveti mučenik Kaliopije

Neka žena Teoklija u Pergi Pamfilijskoj, blagočestiva i bogobojažljiva sa celim domom svojim, tvoraše mnoge milostinje i česno provođaše život. Udata za česnog čoveka, senatora i patricija, ona mnogo godina ne imađaše dece, jer beše nerotkinja. Ali ona usrdnim molitvama svojim umoli Boga te zače. No dok beše u drugom stanju umre joj muž, ostavivši joj ogromno bogatstvo. I rodivši sina ona mu dade ime Kaliopije. I truđaše se mnogo oko njegovog vaspitanja: naročito strahu Božjem, učaše ga i knjizi, i osobito mu punjaše dušu mudrošću Svetoga Pisma. U ta vremena preovlađivaše idolosluženje, istina beše potiskivana lažju, i vrlo mnogi ljudi klanjahu se gadnim bogovima i prinošahu im žrtve. A sveti Kaliopije sav se beše odao molitvama i pošćenju. No kada sudiju izvestiše o svetom mladiću da je hrišćanin, majka njegova blažena Teoklija, da bi sina spasla smrti, dade sluge, ukrca ga u lađu, i isprati u kilkijski grad Pompeopolj. Iskrcavši se u Pompeopolju Kaliopije zapade u neke burne mnogobožačke svetkovine, koje neznabožni igemon Maksim priređivaše u čast poganim idolima. Videći to, sveti junoša se čuđaše i upita neke: Zbog čega su ove svetkovine? Oni mu odgovoriše: Danas je praznik bogova naših; hajde i ti, pridruži se našem piru. A on im na to reče: Hrišćanin sam, i pošćenjem praznujem Hrista mog, i nije lepo da u usta, koja slave Hrista, uđe išta od poganih žrtava nečestivih bogova.
Dođe to do ušiju igemonu Maksimu, i on, ispunivši se gneva, naredi da uhvate svetog junošu i dovedu preda nj na sud. Kada svetog Kaliopija dovedoše, igemon ga upita: Kako se zoveš? Sveti odgovori: Hrišćanin sam, a zovem se Kaliopije. Igemon reče: Danas sva vaseljena svetkuje zbog božanskog praznika, kako ti jedini u obmani živiš, ne hoteći da praznuješ s nama? Odgovori mu sveti Kaliopije: Vi ste u obmani i u tami hodite, jer ostaviste Boga živoga, Tvorca neba i zemlje, koji je sve rečju stvorio, i klanjate se mrtvom drvetu i uglačanom kamenju, delima ruku bezbožničkih. Igemon reče: Mladost tvoja čini te si drzak, i gura te u ne male muke. No reci nam, odakle si i kakvog si roda? Odgovori sveti: Ja sam iz Perge Pamfilijske, roda senatorskog i patricijskog, ali iznad svega cenim to što sam hrišćanin. Upita ga igemon: Imaš li roditelje? Odgovori sveti: Imam majku, a otac mi je davno umro. Igemon mu onda reče: Tako mi velikog sunca i svih bogova, ako se pokloniš bogovima, daću ti svoju kćer jedinicu za ženu. Odgovori mu sveti: Kad bih se hteo ženiti, mogao bih uzeti za ženu kćer tvoju i odvesti na imanje matere moje. No znaj, ja obećah Hristu Bogu mom, koji me je stvorio po liku Svom, da ovo zemljano telo sačuvam u čistoj devstvenosti i da ga besprekornim izvedem na pravedni Sud Njegov. Ti pak čini šta hoćeš, a ja sam hrišćanin. Igemon povika: Zli gade, misliš li da me takvim rečima svojim razjariš da bih te što pre ubio? Znaj ovo: mučiću te dugo, drobeći na komade telo tvoje, a što ostane predaću ognju da se sažeže. Svetitelj odgovori: Ukoliko me duže budeš mučio, utoliko će mi se svetliji isplesti venac od Hrista mog za stradanje moje. Jer Sveto Pismo kaže: Niko ne Dobija venca ako po pravilu ne vojuje (2. Tim. 2, 5).
Tada igemon reče slugama: Povalite ga, pa mu olovnim štapovima sve kosti polomite! Bijen, sveti Kaliopije govoraše: Blagodarim ti, Hriste, što si me udostojio da podnosim muke radi slave svetog imena Tvog. Reče mu igemon: Prinesi žrtvu bogovima, da bi video otačastvo svoje, i da ti imanje ne bude oduzeto, jer vidiš na kakve si gorke muke stavljen. Sveti odgovori: Vidim sladost budućeg odmora koji mi je od Hrista obećan i muke ne osećam. Iako sam sada u tuđini, ipak znam da je Gospodnja zemlja i što je na njoj (Ps. 23, 1). Ja i ovde vidim mater moju i otačastvo moje: mati moja je Pravoslavna Crkva Hristova, a otačastvo - nebeski Jerusalim. Jer po rečima svetog apostola: Življenje naše je na nebesima (Flb. 3, 20). A ako me potsećaš na majku po telu, onda čuj božanski glas koji govori: Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10, 37). Izobilje bogatstva