Sveti prepodobni Luka Jeladski

Venerable

Spomen 7. februar

Sveti Luka rodio se u Eladi, u Grčkoj, u mestu zvanom Kastrion, 896 godine, od roditelja došljaka. Jer oni behu sa ostrva Egine u Jegejskom moru, na koje često Agarjani napadahu, zbog čega Lukini roditelji napustiše svoju postojbinu i pređoše u Grčku. Nastaniše se u selu Kastriji, gde se i rodio ovaj blaženi Luka. Roditelji mu se zvahu: Stefan i Efrosinija. Još iz ranog detinjstva, družeći se s decom, blaženi Luka ne pokazivaše u sebi ništa detinjsko. Napuštao je dečje igre i zabave i, kao neki zreo čovek po naravi, voleo povučenost, tišinu i čestitost. A što je još neobičnije, još u detinjstvu on se pokaza isposnik i uzdržljivac: ne samo nije jeo mesa, nego ni mleka, ni sira, ni jaja; pa se čak uzdržavao, od tako omiljenih deci, jabuka i drugog voća; hranio se samo hlebom, vodom i povrćem; a sredom i petkom postio je sve do zalaska sunca. I ovo je utoliko dostojnije divljenja, što on za ovakvo pošćenje i uzdržanje nije imao nikakvog učitelja i nastavnika, već je sam sebe rukovodio blagodaću Božjom koja je delovala u njemu. I iz dana u dan on uvećavaše svoj podvig: izbegavao je prejedanje i slatka jestiva, a voleo je post, trud, oskudicu, i sve što umrtvljuje telo. To je i upražnjavao. I tako, sve što je drugima slatko, milo i prijatno, blaženom Luki beše gorko, i mrsko, i veoma neprijatno.
Roditelji njegovi, videći ove njegove neobične za decu osobine, čuđahu se veoma, naročito njegovom isposništvu i uzdržanju. I držahu da to kod njega nije od vrline, nego od neke detinjske lakomislenosti. I jednom ga staviše na ovakvu probu: na trpezu iznesoše meso i ribu koji su u jednom sudu bili skuvani; otac uze ribu i dade je blaženom Luki. A on ne znajući da je riba kuvana zajedno sa mesom, stade jesti. No posle nekoliko zalogaja on poznade da je riba bila sa mesom, i silno se ožalosti, i odmah povrati ono što beše pojeo. I kao da je učinio neko veliko namerno bezakonje, on ridaše plačući i uzdišući, pa ne htede ni hleba više da okusi. I tako provede tri dana u ridanju i gladovanju. Tada se roditelji uveriše da to kod njega nije od detinjske lakomislenosti već od blagodati Božje. I od tada ga ostaviše na miru, da živi po svome nahođenju.
Živeo je u poslušnosti prema svojim roditeljima. Revnosno je radio sve što su mu naređivali: pasao je ovce, a kad odraste radio je zemlju, obavljao je sve domaće poslove, trudeći svoje mladićsko telo i umrtvljujući strasti. Prema siromasima je bio toliko milostiv, da je radi njih potpuno zaboravljao na sebe. Jer kad god je odlazio od kuće na neki posao, on bi hranu, koju je nosio za sebe, razdavao gladnima, a sam je gladovao. Još je i haljine svoje sa velikim usrđem i ljubavlju razdavao siromasima, i mnogo se puta nag vraćao kući. Zbog toga su ga roditelji grdili, ružili i ne po malo tukli. A ponekad su ga ostavljali da ide nag, i dugo mu nisu davali da se odene, da bi, postiđen zbog svoje nagote, prestao poklanjati svoje haljine. Međutim, vrlinski mladić ne prestajaše sa činjenjem milosrdnih dela, niti se stiđaše svoje nagote, niti se bojaše batina. Jer mu nagota ništih radi beše kao carska porfira, a batine radi njih i grdnje smatraše kao odlikovanje i pohvalu. I sve jače revnovaše u činjenju dobra ništima.
Jednom pođe na njivu sa semenom žita da seje. No uz put vide siromahe gde prose, i veći deo semena razdade siromasima, a manji deo, što mu preostade, poseja. A Gospod, koji milostinju, činjenu ubogima, vraća stostruko, ono malo posejanog semena toliko blagoslovi da njiva donese veći rod nego li ikada ranije.
Zatim se roditelj svetog Luke Stefan razbole, i prestavi. Tada blaženi Luka napusti zemljoradnju i dade se na čitanje knjiga. I revnovaše u bogorazmišljanju i molitvama. I u tome božanstveni mladić toliki napredak pokaza, da je, uznoseći um svoj k Bogu, telom lebdeo u vazduhu iznad zemlje. To je jasno videla njegova majka. Jer ona, videći jednom da joj sin dugo ne izlazi iz svoje sobe, i želeći da sazna šta radi, proviri tajom kroz ključaonicu i vide ovo: on se moli, sav ustremljen umom k Bogu, i celim telom lebdi u vazduhu na jedan lakat visoko od zemlje, nima

Izvor: Crkveni Kalendar