Sveti mučenik Vavila nikomidijski i snjim 84 dece učenika
Spomen 4. septembar
U vreme kada car Maksimijan boravljaše u Nikomidiji radi gonjenja hrišćana mnogi se hrišćani skrivahu. Uto dođe k caru jedan idolopoklonik i reče: Care, u jednoj prikrivenoj kamari nalazi se starac po imenu Vavila, koji uči decu bezumnih hrišćana da ne počituju bogove nego raspetoga Hrista. Car odmah posla vojnike, i oni dovedoše preda nj učitelja Vavilu sa učenicima njegovim, njih osamdeset četiri na broju. Car upita Vavilu: Zašto ti, starče, toliko obmanjuješ sebe te veruješ u čoveka koga Jevreji zlom smrću umoriše raspeše? Zašto se ne klanjaš naš i m bogovima, kojima se klanja ceo svet? I zašto zavodiš decu bezumnih hrišćana, učeći ih da se ne klanjaju bogovima? Sveti Vavila odgovori caru: Mnogobožački bogovi su demoni, a naš Bog stvori nebo i zemlju. Ti pak care, i svi neznabošci s tobom, slepi ste i ne vidite istinu.
Kada car ču ovo, zapali se gnjevom i odmah naredi da četiri vojnika kamenjem biju svetoga starca po licu, i po rebrima, i po golenima. Tako bijen, sveti Vavila gledajući telo svoje svo obagreno krvlju uzviknu: Hvala Ti, Gospode, što mene stara i nemoćna Ti pokaza mlađim i jačim od cara! Zbog ovih reči car naredi da istim kamenjem svetitelju polome leđa i noge. I kad mu polomiše sve delove tela, vezaše mu teške lance oko vrata, a noge mu staviše u kažnjeničke klade, pa ga zaključaše u tamnicu.
Posle toga privedoše caru svetiteljeve učenike, mališane i devojčice, njih osamdeset i četiri. Car ih stade vrlo umiljato nagovarati da bogovima prinesu žrtvu. No deca mu uopšte ne odgovarahu, već često pogledahu jedno drugo. Videvši da mu nikako ne odgovaraju, car izdvoji od njih desetoro odraslih i reče im: Vi ste pametna deca poslušajte me i prinesite bogovima žrtvu, pa ćete živeti kod mene u dvorcu i dobijati od mene bogate darove. Tada mu dvoje između njih, Amonije i Donat, odgovoriše: Mi smo verni hrišćani, i zato nećemo nikada pristati da prinesemo žrtve gluvim i nemim demonima.
Za ove reči car naredi vojnicima da biju ovu Hristovu jagnjad. I što ih više bijahu, oni bivahu sve hrabriji, i često uzvikivahu: Hrišćani smo i nećemo da prinesemo žrtve bogovima! Car se onda obrati ostaloj deci i reče: Prinesite bar vi bogovima žrtve, da ne biste gore nastradali od ovih. No i ona odmah u glas povikaše: Hrišćani smo i nećemo da prinesemo bogovima žrtve! nego anatema na tebe i na tvoje bogove!
• Tada mučitelj naredi da ih sve silno izbiju, pa bace u tamnicu, i da im ne daju nikakvu hranu, da bi skapala od gladi. Posle toga naredi car da učitelja njihovog Vavilu obese i biju sirovim volovskim žilama. Pri tome car pitaše svako dete, da li se odriče Hrista i svoga učitelja. A pošto se deca ne hteše odreći, car izreče smrtnu kaznu: da sva deca sa učiteljem njihovim budu posečena mačem. - Idući sa učenicima svojim na gubilište, sveti Vavila pevaše: Evo ja i deca KOJU mi je dao Bog (Is. 8, 18). Kada stigoše na gubilište, najpre bi, po carevom naređenju, otsečena glava svetom Vavili, pa onda biše otsečene glave i svoj deci, učenicima njegovim. A noću dođoše neki hrišćani, utovariše mošti svetih mučenika u jednu malu lađu, dovezoše ih u Vizantiju, položiše ih u tri kovčega i sahraniše van gradskih bedema sa severne strane gde se nalazi manastir zvani Hora.
Izvor: Crkveni Kalendar
