Cveti sveštenomučenik Vata

Cveti mučenik Vata beše iz Persije. Preci su mu bili hrišćani i naučili ga Hristovoj veri. U svojoj tridesetoj godini on ču Spasiteljeve reči iz Evanđelja: Ako ko dođe k meni a ne mrzi na svoga oca, i na mater, i na ženu, i na decu, i na braću, i na sestre, i na samu dušu svoju, ne može biti moj učenik (Luk. 14, 26). Čuvši ove reči, Vata se ispuni Duha Svetoga, i sav postade obitalište božanske ljubavi. Onda ostavi svet i sve na svetu, pa otide u manastir i postade monah. I vodeći surov i trudoljubiv život monaški, on sve monahe prevaziđe postom i uzdržanjem, i ne otvori nijedna vrata svojih čula i osećanja, da kroz njih ne uđe smrt duše. On veoma budno i pažljivo čuvaše svoja čula, osećanja i srce, a imao je želju da život završi mučeništvom.
Kada nastade u Persiji gonjenje na hrišćane od cara Sapora II[3], sva se bratija razbeže iz manastira u kome beše sveti Vata, dajući mesto gnevu, po zapovesti Gospoda Hrista: Kad vas gone u jednom gradu, bežite u drugi (Mt. 10, 23). Jedino sveti Vata ostade u manastiru i ne pobeže, silno žudeći za mučeništvom. Pošto provede trideset godina u podvižništvu, sveti Vata bi uhvaćen od ognjepoklonika i izveden pred kneza Jazdiha u mestu zvanom Vicios. Knez mu naredi da se odrekne Hrista i pokloni suncu i ognju[4], ali svetitelj ne htede, izjavljujući smelo da je hrišćanin. Zato mu deset vojnika vukoše desnu ruku na jednu stranu, a drugih deset levu ruku na suprotnu stranu, dok mu obe ruke ne izvukoše iz ramena. Zatim ga tukoše debelim motkama i vukoše po zemlji. Ali on ostade veran Hristy. Onda mu teško kamenje staviše na stomak, pa mu potom otsekoše noge i tajne udove, i najzad mu glavu odrubiše. I tako slavni podvižnik dobi venac mučeništva, oko 364 godine.