Sveti mučenik Vlasije Govedar

Spomen 3. februar

Sveti Vlasije beše rodom iz Kesarije Kapadokijske. Sin vrlo bogatih roditelja. Bogatstvo njihovo, koje se sastojalo u stoci, on uveća. I od tog bogatstva on obilno deljaše milostinju siromasima. A kada nastade gonjenje hrišćana od strane jelina, tražahu i ovog blaženog Vlasija, ali ga ne nađoše. Zbog toga jelini pretražiše i pustinje i gore. Kada za to doznade hrabri Hristov borac, on se sam prijavi goniocima sa tolikom radošću kao da ga zovu na carsku gozbu. Pa još ugosti i izgrli svoje gonioce i ubice kao dobrotvore i dobroželatelje.
Izveden na sud, i pitan od namesnika, on kaza i ime svoje, i veru svoju, i zanimanje svoje. Odmah ga rasprostrše po zemlji, i biše sirovim goveđim žilama. A Bog olakša njegove patnje, i isceli njegove rane. Videvši to čudo, namesnik to nazva mađijom. Zatim baci svetitelja u kazan pun ključale vode, naredivši da ostane u njemu pet dana. A Anđeli Božji siđoše, i hrabrahu mučenika da se ne boji, nego da ima smelosti. Onda rasturiše vatru, i onemogućiše da mučeniku naškodi. A kada posle pet dana dođoše vojnici da izvade svetitelja iz kazana, nađoše ga živa gde zajedno sa Anđelima peva. Stoga svi ovi vojnici odmah izjaviše da su hrišćani.
Kada za to saznade namesnik, on posla druge vojnike da izvade mučenika iz kazana. I oni, došavši, objaviše da su hrišćani. Zatim sam namesnik lično ode tamo, i vide svetitelja u kazanu punom vode. Ali pomisli da se voda ohladila. Stoga naredi da mu donesu od te vode da se umije. I čim to uradi, odmah oslepe bednik. I čim oslepe, ispusti i svoju poganu dušu. A Hristov mučenik onom vodom krsti sve vojnike koji verovaše u ime Svete Trojice. Zatim otide do obora gde je bila njegova stoka; pouči svoju majku i svoje rođake svemu što im je potrebno za spasenje, i tako predade dušu svoju u ruke Božje. A koji god behu kraj njega pri njegovoj blaženoj končini, videše svetu dušu njegovu gde iziđe iz tela kao bela i svetla golubica i odlete na nebo. Sveto pak telo njegovo sahraniše na tom istom mestu. A njegov pastirski štap, poboden u zemlju, procveta i razvi se u veliko drvo, i granama svojim pokrivaše oltar crkve, podignute nad moštima mučenikovim.

Izvor: Crkveni Kalendar