Sveta mučenica Sevastijana

OVA sveta mučenica, učenica svetog apostola Pavla, postrada u vreme cara Dometijana, 82. godine. Došavši iz svog rodnog grada Iraklije u grad Markijanopolis, ona propovedaše Hrista. Zato bi optužena igemonu Sergiju kao hrišćanka. Izvedena pred njega ona smelo izjavi: da veruje u Hrista; da je toj veri naučena, i krštena od apostola Pavla; i da je gotova umreti za Hrista. Zbog toga je po celom telu biše olovnim štapovima, pa je u tamnicu vrgoše. Tamo joj se javi apostol Pavle i reče joj: Raduj se i ne tuguj, jer ćeš odavde okovana otići u svoj grad, da ispovediš veru u Hrista!
Nakon sedam dana igemon izvede iz tamnice svetu mučenicu; i pošto strahovito užeže jednu peć, naredi da mučenicu bace u nju. Bačena u peć, ona dugo vremena stajaše usred ognja, i ostade nepovređena. A kad je izvedoše napolje, ona udivi sve i zaprepasti. Zatim se ona pomoli Bogu, i nastade strahovita oluja, grmljavina i sevanje munja, i pade silan grad koji ugasi peć. Od straha pobeže sam igemon i oni što behu s njim.
Posle toga igemon upita svetu mučenicu: Ko si ti? Šta se to zbiva oko tebe? Iz kog si mesta? - No mučenica mu ne odgovori ništa. Igemon pak, doznavši od prisutnih da je ona iz grada Iraklije, posla je svezanu tamošnjem igemanu. Tada joj se javi Anđeo Gospodnji i reče joj: Budi hrabra, kćeri! jer kada budeš izvedena pred igemona, ja ću biti s tobom. - Stigavši u Irakliju, sveta mučenica bi izvedena pred igemona. Ovaj je obesi na mučilišnom drvetu: puna tri sata mučenici rezahu i kidahu telo; parčad mesa što padahu s nje pušgahu iz sebe divan miris; a sveta mučenica ćutaše i moljaše se Gospodu, tako da svi prisutni govorahu da njeno telo ne oseća bol, kao da u njemu nema duše. Zatim je skinuše sa mučilišnog drveta i baciše zverovima da je pojedu. A kada pustiše na nju jednog ogromnog lava, on priđe svetiteljki, i stade govoriti ljudskim glasom: slaveći i veličajući Hristovu mučenicu, a izobličavajući i osuđujući nevernike i bezakonike. Onda pustiše lavicu; prišavši svetoj mučenici, ona stade s druge strane njene; i tako s desne i s leve strane svetiteljke stajahu lav i lavica kao dva bezazlena jagnjeta.
Igemon, zbunjen i ne znajući šta da radi, naredi da mučenici odseku glavu izvan grada. A kada svetiteljki odsekoše glavu, mesto krvi iz njenog tela isteče mleko. Bezbožni igemon naredi da telo i glavu mučenice metnu u vreću i da u istu vreću stave trista litri olova, pa zavežu vreću, i tako bace u more. No anđeo Gospodnji razdra vreću i iznese mošti u mesto Risiston, gde ih primi neka žena senatorska po imenu Amija, i česno ih sahrani. Mošti svete mučenice behu mirotočive i celebne.