Sveti mučenik Teodor

Sveti Teodor življaše u Antiohiji i bavljaše se trgovinom. Po naređenju cara Julijana Odstupnika[24] on bi od eparha Salustija na pijaci uhvaćen i zatvoren, i to sa sledećeg razloga. Bezbožni Julijan naredi da se mošti svetog mučenika Vavile i drugih svetih mučenika prenesu iz Dafne. Među hrišćanima koji prenošahu svete mošti beše i sveti Teodor. Noseći svete mošti oni pevahu stihove iz psalama Davidovih, često ponavljajući stih: Neka se postide svi koji se klanjaju idolima (Ps. 69, 7).
Zbog toga sveti Teodor bi uhvaćen. Njega obesiše na mučilišnom drvetu, biše ga volovskim žilama po plećima, rebra mu kukicama kidaše, onda u železne lance okovaše, pa u tamnicu vrgoše.
Sutradan Julijan doznade od eparha da je mladi Teodor pokazao veliko junaštvo i trpljenje u stradanju. Pored toga car doznade i to, da hrišćani do kraja trdeljivo podnose sva mučenja pa i samu smrt: gonitelji i mučitelji hrišćana smatraju smrt za poraz i sramotu, a mučeni hrišćani smatraju smrt za pobedu i slavu i radost. Doznavši to, car Odstupnik naredi da svetog Teodora puste iz tamnice. Neki onda upitaše svetog mučenika Teodora, da li je osećao bolove kada ga mučahu onako ljutim mukama. On im odgovori: U početku osećah malo neki bol; zatim se pojavi neki čovek koji mi belim, mekim i mirisavim ubruščićem otiraše znoj sa lica i sokoljaše me da junački i hrabro podnosim mučenje. Stoga, kad mučitelji prestajahu sa mučenjem, ja se tome nisam radovao, nego sam se naprotiv žalostio, pošto je sa prestajanjem mučenja prestajao i javljeni čovek - koji beše nebeski Anđeo - sa svojom pomoći i bodrenjem.
I stvarno, mučitelji su videli Anđela koji je dvorio svetog Teodora i bodrio ga.
Bezbožni Julijan za svoju svirepu nečovečnost bi kažnjen gorkom smrću u ratu sa Persijancima, a sveti Teodor, ppetrpevši mučeništvo za Gospoda, radosno otide ka Goopodu, da večito blaženstvuje na nebu.

Izvor: Crkveni Kalendar