Sveti mučenici Valerijan, Kandida, Akila i Evgenije

Spomen 21. januar

Ovi sveti dobropobedni mučenici postradaše 292 godine od vojvode Lisija za carovanja Dioklecijana i Maksimijana. Prva trojica: Valerijan, Kandid i Akila, behu kao hrišćani uhvaćeni u gorama Trapezuntskim. Jer kad beše nastalo gonjenje na hrišćane, oni ostaviše domove svoje, i imanja svoja, i sav sujetni svet, i otidoše u gore, voleći da žive sa zverima nego sa bogomrskim idolopoklonicima. Uhvativši ovu trojicu, idolopoklonici ih poslaše na zatočenje u pokrajinu Lasijsku, u gradić neki, zvani Pina. I tamo ih bezbožnici baciše u jednu teskobnu tamnicu. Posle izvesnog vremena prevedoše ih u Trapezunt, i izvedoše pred vojvodu Lisija. Pošto ispovediše veru u Hrista, i, primoravani da prinesu žrtve idolima, ne htedoše, njih najpre gole tukoše silno vrlovskim žilama. Zatim ih obesiše, pa gvozdenim grebenima strugoše, i buktinjama pališe. A svete stradalnike krepljaše božanska sila, koja im nevidljivo prisustvovaše u mukama. Ta sila iznenada toliko uplaši mučitelje njihove, da oni popadaše kao mrtvi. Videći to, Lisije se prepade, i naredi te ih odvedoše u tamnicu.
Posle nekoliko dana bi uhvaćen i sveti Evgenije, i ljuto bijen za ispovedanje vere u Hrista. Zatim Lisije ode u idolski hram, i za njim odvedoše tamo i mučenika Evgenija. Ušavši unutra, Evgenije se pomoli Bogu, i tog časa popadaše idoli i u prah se pretvoriše. Tada naredi mučitelj, te konopcima vezaše svetog Evgenija, i na zemlju položiše, i debelim motkama silno tukoše. Zatim ga golog obesiše, pa gvozdenim grebenima strugoše, i buktinjama žegoše, i ljutim octom, sa solju pomešanim, rane mu zalivaše. Posle toga svu četvoricu svetih mučenika u peć usijanu vrgoše, ali oni iziđoše iz nje nepovređeni. Najzad ih mačem posekoše. I tako se završiše muke ovah svetih mučenika.

Izvor: Crkveni Kalendar