Sveta Lukija udovica i sin joj Geminije mučenik

Sveta Lukija beše ugledna i bogata rimljanka; življaše u vreme bezbožnih careva Dioklecijana i Maksimilijana (284-305. g.). Beše udova trideset i šest godina i bogougodno služaše mnogima U svojoj sedamdeset petoj godini bi kao hrišćanka optužena caru Dioklecijanu od svoga rođenog sina Evtropija, usrdnog idolopoklonika, i zato zatvorena u tamnicu. U tamnici ona podnese mnoga i teška mučenja za Hrista, ali ostade nepovređena i nepobeđena. Potom bi vođena kroz grad na porugu i sramoćenje, ali se ni tada u svojoj hrišćanskoj veri ne pokoleba. Videći je tako nepokolebljivu u veri, neki Geminijan (ili Germinijan) poverova odmah u Gospoda Hrista i sa svetom Lukijom stupi zajedno pred cara i smelo ispovedi veru u Gospoda Hrista. Zbog pokazane vere i hrabrog ispovedništva, sveti Geminijan bi zatim kršten i usinovljen od svete Lukije; zato se i nazva sinom njenim.
Kada potom sveta Lukija bi otpuštena iz tamnice, ona uze sa sobom i svog novog sina Geminija i otide u Tavromeniju na Siciliji. Kada i tamo nastade gonjenje hrišćana, ona se povuče u gore, gde se i upokoji mirno u Gospodu svome, za Koga toliko postrada. Sveti pak Geminije bi uhvaćen i posečen mačem za Gospoda Hrista, od Koga dobi venac večnog života.

Izvor: Crkveni Kalendar