Sveti mučenici Niandar i Markijan

Kao hrišćani, ovi sveti mučenici behu istjazavani od igemona Maksima, pa u tamnicu bačeni. Posle dvadeset dana izvedoše ih iz tamnice, pa ih ponova primoravahu da se odreknu Hrista. No oni to odbiše. Zato ih strugoše železnim noktima, pa o drva vešaše, pa usijanim gvožđem žegoše, pa svećama pališe, pa onda skidoše i na žeravicu položiše, pa ih motkama tukoše, pa im preko rana so i ocat izliše, pa im rane oštrim četkama trljaše, pa im kamenjem usta i vilice polomiše. A žena svetog Nikandra, koja sve to posmatraše, sokoljaše svoga muža da istraje u mukama. Žena pak svetog Markijana činjaše sasvim suprotno: ona plakaše i pokazivaše mužu njihovo detence, te mučeniku potrese dušu. I mučenik, uzevši dete, podiže oči k nebu i reče: Gospode, ako hoćeš, staraj se o ovom detetu! - Pa poljubivši dete, produži putem mučeništva. Posle toga svetim junacima nožem odsekoše jezike, pa im naposletku svete glave odrubiše.

Izvor: Crkveni Kalendar