Sveti mučenici Sarvil i Vaveja sestra njegova

Ovi sveti behu iz grada Edese, a postradaše za vreme cara Trajana, 110 godine. Sveti Sarvil beše najpre idolski žrec i služitelj gadnih žrtava demonskih. Bio je lep i čuven; nosio je skupocene i raskošne haljine, i imao zlatnu kapu na glavi; tamošnji jelini su ga smatrali kao drugog malog cara, i poštovali kao drugog boga. I on je naređivao da se svi klanjaju idolima i prinose im žrtve. Episkop grada Edese, sveti Varsimej često ga je korio i savetovao, ali on nije hteo da napusti svoju zabludu. A o jednom neznabožačkom prazniku, kada su prinosili žrtve demonima, i Sarvil nadziravao, sveti Varsimej ga opet ukori kao vinovnika propasti mnogih ljudi. Čuvši to, i darnut blagodaću Hristovom, Sarvil se zamisli nad rečima episkopovim, i poverova u Hrista zajedno sa svojom sestrom Vevejom. Zatim ih episkop Varsimej oboje krsti, i pouči istinama vere. Posle toga Sarvil prodade sve imanje svoje, razdade novce siromasima, i sam postade siromah. Potom otide kod episkopa i življaše kod njega.
Saznavši za to, namesnik Lisije izvede Sarvila preda se na sud. Pošto ga je ispitao i doznao da ispoveda veru u Hrista, on naredi te ga biše motkama. A pošto mučenik izruži njega i idole njegove, pa i samog cara koji ga je postavio za namesnika, ovaj se bezumno razjari, i naredi te svetoga biše volovskim žilama, i strugoše gvozdenim četkama, i žegoše bakljama. Trpeći sve to, mučenik samo u Boga gledaše i moljaše se, stoga mu Bog i olakša patnje. A Lisije, videći junaštvo i trpeljivost svetoga, naredi te mu ukucaše eksere u glavu, i baciše pod testeru da ga prestružu. Ali blagodaću Hristovom sveti mučenik ostade nepovređen, što sve zaprepasti.
Videvši sve to, sestra svetoga Sarvila Veveja, ispuni se smelošću, i sama ode namesniku, i izjavi da je hrišćanka. A namesnik naredi te je mnogo biše, pa je baci u tamnicu. Brata pak njenog Sarvila stavi na ovakve muke: tukoše ga drvenim lopatama, onda mu lice odraše, i ruke mu sastrag zavezaše, pa ga po trbuhu biše; zatim ga za jednu ruku o drvo obesiše, pa mu ognjem žegoše razne delove tela; naposletku ta celog odraše. A namesnik, videći ga gde još diše, naredi te i njemu i sestri njegovoj otsekoše glave. I tako oboje dobiše vence mučeničke. A česne mošti njihove tajno uzeše neki hrišćani, i česno ih sahraniše, slaveći i blagodareći Boga.

Izvor: Crkveni Kalendar