Sveti mučenici Zakhej i Alfej

Spomen 18. novembar

U Kesariji Palestinskoj, pred proslavu dvadesetogodišnjice carovanja careva, objavljivano je uobičajeno pomilovanje sužnjima po tamnicama. Tako bi i za carovanja Dioklecijanova. Pri tome oblasni upravitelj pusti na slobodu čak i najveće zločince, a hrišćane podvrže najstrašnijim mučenjima. U to vreme bi uhvaćen đakon Gadarinske crkve Zakhej. Sa teškim sindžirom oko vrata, đakon Zakhej bi izveden na sud pred oblasnog upravitelja. Upitan o veri, on smelo i neustrašivo ispovedi Hrista. Zbog toga bi podvrgnut strahovitim i bezdušnim mukama: šibaše ga prućem, kidaše ga zumbama, pa mu noge zabiše u klade, i vrgoše u tamnicu. I tako razastrt on provede u tamnici četiri dana i noći, junački podnoseći muke.
U to vreme bi doveden na sud još jedan ispovednik vere Hristove: sveti Alfej, rodom iz Palestinskog grada Elevteropolja, čovek znatnog porekla i srodnik đakona Zakheja. Početak Dioklecijanova gonjenja na hrišćane zateče Alfeja kao čteca Kesarijske crkve. Gonjenje beše strahovito. Mnogi hrišćani, ne podnevši teška mučenja, otpadoše od vere Hristove, i već behu gotovi da prinesu idolima žrtve. Tada sveti Alfej, pun Duha Svetoga, revnujući za Hrista Boga, utrča u gomilu otpalih od vere Hrietove, i odvrati ih od prinošenja idolima žrtava. Zato on bi uhvaćen, okovan i u tamnicu odveden. Nakon nekoliko dana podvrgoše i njega onim mukama, kojima bi ranije podvrgnut njegov srodnik Zakhej: šibaše ga prućem, kidaše ga zumbama, pa ga onda staviše u iste klade zajedno sa pravednim Zakhejem. Tako oni provedoše noć i dan. No kada i posle ovih mučenja sveti mučenici i nadalje neprestano ispovedahu Hrista Boga, onda im obojici odsekoše glave 303. godine.
Tako skončaše ovi blaženi mučenici i primiše vence mučeništva.

Izvor: Crkveni Kalendar