Sveti Zaharije kožar i Jovan

Čovek neki čuven i bogat u svetu, no imenu Jovan, prezrevši sve slasti ovoga sveta, vođaše život smiren i monaški, bavljaše se božanskim delima, truđaše se da ugodi jedino Bogu, prebivaše stalno u molitvi i moljenju, i neprestano se sezaše za sve većim i većim podvizima. A svrh svega toga njegov najneophodniji posao beše: po svu noć bdeti u hramovima Gospodnjim. Tako jedne noći on u Carigradu ode velikoj crkvi Svete Sofije; ali našavši vrata crkve zatvorena, on sede na jednu obližnju klupu umoran, i sedeći čitaše tihim glasom svoje molitve. I gle, ugleda on svetlost koja iđaše ka hramu; i napregnuvši oči on vide jednog smernog čoveka koji sleđaše toj svetlosti. Obradovan tim prizorom, Jovan se sakri, želeći da što bolje vidi šta će raditi taj čovek. A kada pojavljeni čovek stiže pred zatvorena vrata hrama Svete Sofije, kleče na prag, i dugo se moljaše; pa onda pruži ruku i prekrsti vrata, i - o, čuda! - vrata se tog trenutka sama otvoriše, i sa svetlošću uđe i taj čudesni čovek. Ušavši on kleče pred ikonu Presvete Bogorodice. Potom ustade, i otvorivši druga vrata uđe u papertu k divnim srebrnim vratima, i tamo se moljaše Dugo. Zatim ta divna vrata otvori krsnim znakom, i tako uđe u hram sav blistajući svetlošću - tpwTOEtS'ns oXos cov. Došavši do sredine hrama on podiže ruke k nebu i moljaše se Bogu. A kada završi molitvu on se vrati natrag u pritvor hrama; i čim izađe iz crkve, vrata se delovanjem sile Božje sama zatvoriše.
Blaženi muž Jovan stajaše i pažljivo motraše kuda će krenuti taj božanstveni čovek. I pošto on krenu istim putem, Jovan pođe za njim da vidi gde se skriva tako skupoceni biser Božji. Svrnuvši malo s puta ka stepenicama svetog mučenika Julijana, taj Božji čovek priđe jednoj vrlo maloj kućici, kucnu rukom u vrata i tihim glasom reče: "Marija!" - Žena mu otvori vrata, i on uđe. Tada i svetlost koja čudesnog muža tog obasjavaše putem, nestade. Žena pak njegova upali od kandila lampu i prinese je svome mužu. A on niti prileže na postelju niti na koji drugi način dade odmora telu svom, nego odmah sede za posao, jer beše kožar i šijaše kože. Tada blaženi Jovan, koji ga je pratio, bez ustručavanja uđe u kuću tog sluge Božjeg, pripade k nogama njegovim, i zalivajući ih suzama moljaše ga govoreći: He sakrij od mene ko si i kakvo je uzvišeno življenje tvoje, te činiš izvanredna čudesa koja svojim očima videh. - A smirenoumni bogougodnik reče: Oprosti, starče, Gospoda radi; ja sam grešan čovek, i nemam nikakvo dobro delo. Ko sam ja prostak? ili otkuda ja prostak izučih uzvišeni način življenja, o kome ti govoriš. Ja sam samo siromašni zanatlija najbeznačajnijeg zanata. Prevario si se, čoveče, prevario; ti si video priviđenje a ke stvarnost.
Tada starac suzama dodade suze i ne prestajaše zaklinjati Bogom smernog kožara da mu otkrije svoju preslavnu vrlinu. I govoraše: Kada ne bi bilo delo Promisla Božjeg da se obelodani tvoje življenje, sigurno ne bi ja najmanji bio udostojen videti takve tajne. - Tada čudesni čovek onaj, pritešnjen zakletvama, ustade, načini metanije starcu, pa mu poče govoriti ovako: Znaj dobro, brate moj, ja nikakav podvig ne učinih na zemlji; naprotiv, valjam se u gresima i prljam, i glavna mi je briga starenje o telu. No Bog po dobroti Svojoj dade mi u um strah od pakla. Otkako uzeh ovu ženu koju vidiš, ne oskvrnavismo čistotu tela, nego se nas dvoje dogovorismo i čuvamo devstvenost; i to krijemo govoreći da je moja žena nerotkinja. I mi, iz ljubavi prema Gospodu, a uz pomoć Njegovu, do danas čuvamo čistotu duše i tela. A zbog teške zakletve kojom si me zakleo dodaću i ovo: sav naš imetak ne iznosi više od tri i po srebrnika; time kupujem kožu i radim svoj zanat: pravim obuću; i što time zaradim, to delim na dva podjednaka dela: i prvi glavniji deo posvećujem Hristu dajući ga Hristovoj braći - siromasima, a drugi deo trošim na naše potrebe. I tako uvek živeći imam stalno pred očima Strašnog Sudiju koji će doći, i sećam se ispitivanja kome će me podvrgnuti đavoli na mitarstvima.
Čuvši ovo kazivanje Jovan bi zapanjen čistim i blaženim živ

Izvor: Crkveni Kalendar