Sveštenomučenik Metodije

Izmlada posvetivši sebe Bogu, ovaj blaženi ugodnik Božji postade čestan sasud i obitalište Svetoga Duha. Zbog toga bi, po izboru božanskom, udostojen arhijerejskog zvanja i postade arhipastir slovesnih ovaca u gradu Patari (tačnije: Olimpu) Likijskoj. Sveti Metodije dobro i bogoljubivo pasijaše povereno mu stado, svetlim i krotkim poukama vodeći ga ka savršenstvu. No videvši Origenovu jeres i zabludu tadašnjih pristalica njenih, svetitelj Hristov ustade protiv nje kao izvrstan pastir, i božanskim ognjem svoga učenja sagore je, i božanskom blagodaću i svojom mudrošću uništi tamu njenu. Munja bogonadahnutog učenja njegovog obasja vaseljenu, i truba znanja njegovog odjeknu po svoj zemlji.
No dobromrzac nevidljivi vrag, ne podnoseći protivljenje i revnost ovog božanstvenog oca, naoruža protiv njega svoje vidljive sluge - neznabošce, idolopoklonike, i nahuška ih da mučilački ubiju služitelja Božjeg, koji se još pre mučenja beše obukao u živonosno umrtvljenje. Neznabošci uhvatiše svetitelja Hristovog Metodija i mačem mu odsekoše glavu. (311. godine). I pređe sveti Metodije u blaženi i beskonačni život; on koji je dotle služio Jagnjetu Božjem, sam bi kao jagnje zaklan, prinevši sebe na žrtvu živu Bogu.
Tako se dvostrukim vencem ovenča hrabri prvoborac pobožnosti, koji se borio protiv jeresi i pred neznabošcima smelo Hrista ispovedao, pa i krv svoju za Njega prolio i mučenički skončao, 311. godine. Sveti Metodije beše veoma učen filosof i bogoslov i iza sebe ostavi više dragocenih spisa, od kojih je najpoznatiji spis "Gozba deset devojaka" (tj. deset vrlina).