Mojsije Murin

Martyr

Spomen 28. avgust

U krajevim egipatskim življaše neki čuveni razboj nik, po imenu Mojsije, rodom Etiopljanin, crn u licu. Najpre on beše rob nekog znamenitog gospodina. Ali zbog svoje rđave naravi i zato što izvrši neko ubistvo, Mojsije bi oteran od svoga gospodara, i on se pridruži razbojnicima. A razbojnici, videći da je Mojsije veoma snažan telom i surove naravi, izabraše ga za svoga harambašu. Ovo se kazuje o svetom Mojsiju, da se vidi njegova popravka i prelaz od tako rđavog života ka pokajanju i Bogougađanju; jer se i raniji gresi svetitelja ne skrivaju radi proslavljenja milosrđa Božija, koje izvodi česno iz nedostojnog i od grešnika stvara pravednika.
Vršeći razbojništva sa svojom družinom, Mojsije činjaše mnoge grabeže, krvoprolića i druga odvratna i stidna bezakonja i nasilja, i postade čuven po svireposti svojoj i strašan svima. Između ostalih razbojničkih dela njegovih pominje se i ovo: Mojsije beše kivan na jednoga ovčara, što ga jednom prilikom omete svojim psima da izvrši neki zločin. Doznavši potom da taj ovčar pase ovce s druge strane reke Nila, on namisli da ga ubije. U to vreme reka Nil se beše strahovito izlila. Svezavši svoje odelo, Mojsije ga priveza sebi za glavu, mač metnu među zube, i stade plivati po velikoj reci. A spomenuti ovčar, ugledavši još izdaleka Mojsija kako preplivava reku, ostavi ovce, pa pobeže i sakri se. Mojsije pak, preplivavši reku, no ne našavši ovčara, zakla mu četiri najbolja ovna, pa vezavši ih konopcem ponovo prepliva obratno reku Nil vukući sa sobom te ovnove. Onda odra ovnove, pojede njihovo izvrsno meso, a kože dade za vino i popi.
Dugo vremena Mojsije vođaše takav rđav život; no jednom on nekako dođe k sebi, jer se Bog smilova na njega i prizva ga pokajanju, pošto preblagi i čovekoljubivi Gospod ne želi pogibao grešnika nego im želi obraćenje na spasenje. Raskravi se dakle srce u grešnika Mojsija, raskaja se za svoja zla dela, ostavi razbojnikovanje i drugove svoje, ode u pustinjski manastir i predade sebe u pokornost i služenje igumanu i bratiji, ili tačnije - samome Bogu. I prolivaše Mojsije mnoge suze i danju i noću, kajući se za ranije počinjene grehe svoje, i revnosno vršeći sva poslušanja i poslove, on postade izvrstan monah. Zatim posle nekog vremena Mojsije ode u otšelničku keliju i življaše sam o Bogu, toplim pokajanjem očišćujući svoja ranija bezakonja.
Kada Mojsije vođaše život u takvom pokajničkom ispravljanju sebe, u njegovu keliju upadoše četiri razbojnika i napadoše ga, ne znajući da je to Mojsije. A on, iako sam, savlada ih i sveza, pa bacivši ih sebi na leća kao vreću pleve, odnese ih u manastir k crkvi i reče bratiji: Pošto ne treba nikome da činim nažao, a ovi me napadoše, i ja ih pohvatah, šta mi vi naređujete odnosno njih? - Oci mu narediše da ih odveže i pusti na slobodu, rekavši: Nama ne dolikuje da ikoga ubijamo. - A razbojnici, saznavši da je to Mojsije, bivši harambaša razbojnički, udiviše se takvoj promeni života njegova, i proslaviše Boga, pa se i sami trgoše i u strah Božji dođoše; i pokajavši se, postadoše monasi viđeni. I ne samo oni, nego i mnogi drugi razbojnici, čuvši o svome vođi Mojsiju da se pokajao i postao monah, ostaviše i oni razbojnikovanje i sva zla dela, i postadoše vrlinski monasi.
Tako Mojsije provođaše vreme u podvizima pokajanja. Spočetka njega napadahu demoni bluda nečistim pomislima i pohotljivim raspaljivanjima, vukući ga na pređašnji bludni život, kao što kasnije sam kazivaše bratiji, govoreći: Ja sam podneo tolike muke boreći se sa telesnom požudom, da umalo ne naruših monaški zavet. - Otišavši k prezviteru avi Isidoru u Skit, on mu ispriča o svome mukovanju u borbi sa telesnom pohotom. I reče mu sveti Isidor: Ne smućuj se, brate! Ti si još početnik, pa te zbog toga demoni žestočije napadaju, ištući u tebi pređašnju naviku; da bi ih odagnao od sebe, savetujem ti da se latiš svakodnevnog pošćenja i u jedenju uzdržanja, da ne jedeš dosita. Jer kao što pas, koji je navikao da glođe kosti oko kasapnice, ne odlazi od kasapnice dok se ne zatvori; ali kad se ona zatvori i nema nikoga da mu što

Izvor: Crkveni Kalendar