Sveti novomučenik Ahmed

Ahmed življaše u Carigradu. On imađaše robinju Ruskinju. Po njegovoj dozvoli ova njegova robinja kao hrišćanka odlažaše o praznicima u crkvu. Kad se vraćala iz crkve Ahmed je osećao neiskazano divan miris koji se lio iz nje. I on je upita, šta ona u crkvi jede, te tako miriše? Ona mu odgovori da jede naforu i pije svetu vodicu, agiazmu. Ahmed tada prizva jednog sveštenika Velike Crkve i zamoli ga da mu obezbedi jedno mesto u crkvi gde bi stajao za vreme službe kada Patrijarh bude služio o prazniku, i da ga izvesti o tome. Sveštenik postupi po Ahmedovoj molbi. Određenog dana Ahmed ode u crkvu. I kada u toku svete liturgije Patrijarh blagosiljaše narod, Ahmed vide gde iz trosvećnjaka i Patrijarhovih prstiju izbijaju zraci i padaju na glave svih prisutnih hrišćana, samo ne padaju na njegovu, Ahmedovu glavu.
Videvši ovo čudo, Ahmed posle svete liturgije pozva sveštenika i odmah primi sveto krštenje. Krstivši se Ahmed ostade potajni hrišćanin. No jednom se na jednome skupu uglednih ljudi raspravljaše pitanje o tome, ko je najveći, i šta je najveće u ovome svetu. I kad upitaše Ahmeda šta on o tome misli, Ahmed što je mogao gromče izjavi: "Najveće od svega u svetu jeste vera hrišćanska". I onda Ahmed neustrašivo objavi da je hrišćanin, i izloži glavne istine hrišćanskog domostroja spasenja čoveka i sveta, izvršenog Bogočovekom Hristom. Zbog toga Ahmedu bi glava odsečena. I tako on mučenički postrada za Gospoda Hrista, i steče sebi venac mučeništva.
Sveti Ahmed postrada u Carigradu 3 maja 1682 godine.