Sveti novomučenik Konstantin sa ostrva Idre

Spomen 14. novembar

Sveti novomučenik Konstantin rodio se na ostrvu Idra. Otac mu se zvao Mihalaki, majka Marina. U osamnaestoj godini svojoj Konstantin pređe na ostrvo Rodos, i tamo stupi u službu kod rodoskog poglavara Hasana. Svojom okretnošću, čestitošću i vrednoćom, Konstantin skrenu na sebe pažnju svoga gospodara, koji skova u srcu svom nameru da Konstantina na svaki način prevede u muhamedansku veru.
Pomognut đavolom, Hasan uspe u svojoj nameri. Jer, ulučivši zgodnu priliku, Hasan prizva k sebi Konstantina i veoma ljubazno i prijateljski porazgovara s njim. A potom raznim poklonima on privole Konstantina, te se ovaj odreče Hrista i primi muhamedansku veru. I odmah mu dadoše muhamedansko ime Hasan. Sa promenom vere Konstantinu se promeni i ooložaj u domu poglavara Rodosa: poveriše mu visoku dužnost, staviše mu novce na raspoloženje; i svi što služahu u Hasanovom domu počeše ga poštovati i uvažavati. No sve to, privremeno i prolazno, brzo obljutavi otpadniku, i on poče postepeno dolaziti k sebi; savest ga stade izobdičavati zbog dubokog pada njegovog. Usled toga on poče tugovati i potajno od drugova plakati i ridati zbog teškog grehopada svog. I na takav način otpadnik prožive kod svoga sablaznitelja tri godine.
Gospod Bog, videći iskreno mučenje otpadnikovo, dade mu u srce misao dobru: da se obrati duhovniku i pokaje za svoj pad. Konstantin odmah posluša glas svoga srca, ode duhovniku i ispovedi mu svoj strašni pad. Duhovnik svom dušom samilosno saoseti njegovu muku i posavetova mu da se skloni sa Rodosa i u nekom drugom udaljenom mestu leči pokajanjem duševne rane svoje, a Gospod Bog neće zakasniti sa milošću svojom. No Konstantin moli duhovnika za blagoslov: da ne odlazi sa Rodosa nego da se odmah odrekne mrske muhamedanske vere i ponovo ispovedi svoju veru u Gospoda Hrista. Duhovnik ga odvrati od ovog pothvata, strepeći da se Konstantin, još mlad i zelen, ne odrekne Hrista po drugi put. Nego mu savetova da se prethodno pripremi za taj podvig postom, bdenjem i molitvom, pa tek onda da krene u mučeništvo, ako na to bude volja Božja. Konstantin posluša duhovnog oca, ode u Hasanov dom, pokupi svoje stvari i novac, pa sve to razdade sirotinji, a nakon nekoliko dana i sam napusti zlosrećni dom svoga gospo dara i otputova na Krim.
Na Krimu Konstantin provede tri godine kajući se pred Bogom za svoje odrečenje od Hrista. Ali srce njegovo je i nadalje patilo i nije dobijalo željenog mira. A u duši su mu brujale one strašne reči Spasiteljeve: Koji se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima (Mt. 10, 33). Zato on reši da se pobije sa đavolom, i mučeničkim stradanjem spere sram svoj. Sa tog razloga on odmah otputova u Carigrad. Tamo on jednom iskusnom duhovniku otkri svoju nameru da želi postradati za Hrista, i ispriča mu sve šta se s njim dogodilo. Videći ga mlada, duhovnik se ne reši da mu da blagoslov za strašni podvig, nego ga odvede znamenitom patrijarhu Carigradskom Grigoriju, i ispriča mu sve o Konstantinu. Vladika se obradova Konstantinovom pokajanju, ali mu ukaza da je mučenički podvig na koji hoće da ide, opasan put, i savetova mu da prethodno otide u Svetu Goru Atonsku, i da se tamo među iskusnim podvižnicima Hristovim podvizava u duhovnim podvizima, pa tek kada starci uvide da je došlo vreme da on krene na mučenički podvig, i on može privesti u delo svoju nameru.
Posle razgovora s patrijarhom Konstantin otputova u Svetu Goru i stupi u Iverski manastir. Tu on revnosno i s ljubavlju stade prohoditi poslušanja. Pritom se on često obraćaše usrdnom molitvom i suzama tamošnjoj čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice, zvane Portaitisa, i moljaše Prečistu da Ona umiri srce njegovo i udostoji ga postradati za Hrista, koga se on odrekao prelašćen bleskom bogatstva i slave. I tako srce njegovo sve jače i jače plamćaše ljubavlju ka Gospodu Hristu, za koga on beše gotov podneti ne samo stradanje nego i hiljade smrti. I od toga vremena misli ga počeše primoravati da preda sebe na mučenje. Nalazeći se u uzbućenom stanju, on svoje misli otkri duhov

Izvor: Crkveni Kalendar