Sveti novomučenik Dima

Spomen 10. april

Blaženi Dima beše iz oblasti Jedrenske, ribar po zanimanju, zaposlen u Smirni. Radio je na jednom ribolovištu u blizini Smirne, i njegov gazda Turčin okleveta ga kako je Dima tobož obećao sa zakletvom da se poturči. Za svoju klevetu Turčin nađe i lažne svedoke. Oni odvedoše Dimu pred sudiju. Sudija i sam stade primoravati Dimu da se odrekne Hrista, kao što se zakleo da će učiniti. Dima na to odgovori: Oni laž govore; ja niti sam se zakleo, niti ću se poturčiti; hrišćanin sam, verujem u Hrista, i ispovedam da je On istinit Bog, i gotov sam da krv svoju prolijem iz ljubavi prema Njemu. - Sudija onda naredi te blaženog Dimu dušmanski tukoše motkama, pa ga i na druge strašne muke staviše, i potom u tamnicu vrgoše. Tamo mu noge u teške klade metnuše, i celog u debele sindžire okovaše, i ljuto mučiše. Ali hrabri vojnik Hristov sve to podnese kao da drugi mesto njega strada.
Sudija još tri puta izvede blaženog Dimu iz tamnice na sud. I paštaše se sudija da raznim laskama i obećanjima i darovima i pretnjama i zastrašivanjima privoli mučenika da se odrekne vere Hristove. A pošto u tome ne uspe, on izreče smrtnu presudu: da se Dimi otseče glava. I tako blaženi bi pogubljen, i uvršćen u red svetih mučenika. Njegovo sveto telo hrišćani otkupiše i česno pogreboše u crkvi svetog velikomučenika Georgija.
Mnoga čudesa bivahu na grobu svetog novomučenika Dime. Tako, jednog siromašnog terziju strahovito zabole kažiprst na desnoj ruci. I on se petnaest dana previjaše od bolova, a i od brige što nije mogao da radi i porodicu ishranjuje. Onda otide na grob svetog mučenika Dime, pomoli mu se, i bolesnim kažiprstom dodirnu grob, i odmah ozdravi, i nastavi raditi svoj zanat. A žena njegova, već tri godine slepa na oba oka, pobuđena isceljenjem svoga muža, ode sa nekim ženama na grob svetog Dime, iskreno mu se pomoli, i progleda.
Neki Jovan paćaše godinama od teške glavobolje. On molitvom prizva u pomoć svetog novomučenika Dimu, i glavobolja mu prestade. I posle toga on požive trideset pet godina, a da ga glava nikad više zabolela nije. I mnogi drugi bolesnici isceljivahu se od raznih bolesti na grobu svetog Dime, prizivajući ga sa verom.
Kada nakon godinu dana otkopaše grob svetog mučenika Dime, obretoše njegove mošti čitave, i neiskazano divan miris širio se iz njih. Jeromonah Matej sa Hiosa beše prisutan tome sveštenom činu. Kada se on istog dana uveče vrati svojim zemljacima prijateljima, ovi osetiše kako se od njega širi neki neobičan i divan miris. Na njihovo pitanje, otkuda to, on im odgovori da je taj miris ostao na njemu od svetih moštiju svetog mučenika Dime, pri otkopavanju kojih je i on učestvovao u crkvi svetog velikomučenika Georgija u Smirni. I završi otac Matej kazivanje ovim rečima: Od silnog miomira onog ostade malo i na meni, i vi to osećate. - Tako Gospod proslavlja one koji njega proslavljaju. Neka se i mi milošću Božjom na molitve svetog novomučenika Dime udostojimo Carsgva nebeskog.

Izvor: Crkveni Kalendar