Sveti novomučenik Duka

Spomen 24. april

Sveti Duka beše rodom sa ostrva Mitilene (u Jegejskom moru). Beše mlad, vrlo lep, celomudren, i neprijatelj telesnih naslada. Pošto beše odličan krojač, mnoge age i velmože pozivahu Duku da im šije odelo. Zbog toga on odlažaše u mnoge velikaške kuće. No dogodi se da se u njega zaljubi jedna velika gospođa, visokog porekla i dostojanstva. Da bi pridobila Duku, ona mu stade najpre davati poklone, zatim mu govoraše reči ljubavne, zavodničke, demonske. Ali Duka, čist dušom i telom, zaprepasti se od ovakvih nepristojnih reči, jer se nije nadao da od takve gospođe čuje tako nešto. On se na sve to samo prekrsti, i pobeže, i više nije odlazio u tu kuću, ugledajući se na divnog celomudrenog Josifa. A ta gospođa, videći da Duka više ne dolazi njihovoj kući, posla po njega i pozva ga, ali Duka ne ode. Tada ona sama ode u njegovu radnju, i reče mu: Čuj me, mladiću, dođi u moj saraj, i nikoga se ne boj. Moj muž je na putu. A ako hoćeš da se odrekneš svoje vere, ja ću te uzeti za muža. Ako pak ne želiš da mi budeš muž, ja ću te načiniti prvim u mojoj palati. Nećeš li da se poturčiš. ti ostani hrišćanin, samo dođi kod mene.
To i mnoge druge slične stvari reče Duki ova nova Egipćanka. Najzad mu kaza: Ako me ne poslušaš, onda znaj, izgubićeš život. - Rekavši to ona ode. A mladi Duka, imajući u srcu svom božansku ljubav Gospoda našeg Isusa Hrista, ni u šta ne uračuna ni laske ni zastrašivanja ove razbludnice, n više ne ode u njenu palatu. Međutim ona ponovo posla po njega, pozivajući ga da joj dođe. I kad najzad uvide da Duka neće da se odazove njenoj želji, ona se strahovito razjari, i reši da ga pogubi, da ga ne bi gledala više i žudela za njim. Zato prokletnica ode k veziru, i prestavi mu stvar sasvim obrnuto Imam, govoraše ona veziru, jednog krojača koji šije haljine za moju palatu, i ja ga pozvah da mu dam da sašije neke haljine. On dođe, i reče mi nepristojne i bezobrazne reči, koje od stida ne smem da izgovorim. Zato ga ja izbih, i on pobeže. Sada se on nalazi u svojoj radnji; i ja želim da ga pogubiš. - Vezir joj obeća da će joj ispuniti želju, makar on bio i visokog roda. I odmah posla subašu, te dovedoše Duku. Vezir upita gospođu: Šta predlažeš da mu uradim? Ona odgovori: Ako se poturči, ostavi ga u životu. Ako pak neće, ti ga obesi.
Vezir najpre blago i krotko nagovaraše Duku da se poturči, obećavajući mu mnoga blaga i velike počasti. No kad vide da Duka za sve to neće ni da čuje, on naredi te Duku žestoko i dugo mučiše. Međutim Duka ostade čvrst i nepokolebljiv. Uvidevši da Duka nipošto neće da se poturči, vezir naredi te Duku živog oderaše, pa mu kožu u more baciše, a njega obesiše. I tako blaženi Duka skonča, i dobi venac mučeništva, i uziđe na nebo među svete Mučenike, da zajedno sa njima večito slavi Gospoda našeg Isusa Hrista, kome čast i slava i poklonjenje, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar