Sveti prepodobnomučenik Ilija Ardunis

Sveti Ilija beše iz Kalamate u Moreji. On beše berberin po zanimanju. Bistar po prirodi, iskusan po životnom iskustvu i opštenju sa ljudima, on uživaše poštovanje i prijateljstvo svih pretstavnika svoga mesta, koji mu se često obraćahu za savet. Jednom se među pretstavnicima naroda vođaše razgovor o raznim teškim obavezama i bezbrojnim nasiljima koje Morejski hrišćani podnošahu od tadašnjih zavojevača, Turaka. Žalostivi Ilija, koga je srce bolelo zbog teške sudbine njegovih bednih sažitelja, plameno željaše da pretstavnike naroda ubedi da na svaki način preduzmu sve potrebne mere da se hrišćanima olakšaju teške dažbine, jer postoji opasnost da se mnogi siromašniji, da bi izbegli zlostavljanja, odreknu svoje vere i prime muhamedanstvo. Pretstavnici se ne složiše sa Ilijinim mišljenjem, izjavljujući da oni ne vide nikakvu opasnost po hrišćane. Tada Ilija, pun revnosti za dobro bližnjih, želeći im pokazati da i drugi mogu postupiti tako isto, reče im: "Neka mi ko da fes, ja ću i radi toga promeniti veru". - Jedan od pretstavnika, želeći da se našali s njim, posla mu fes. A Ilija, zaboravivši na đavolovo lukavstvo, i nesvesno se podavši njegovoj veštoj sablazni, odmah pođe k mesnome kadiji i odreče se hrišćanske vere.
Ovaj neočekivani postupak Ilijin silno ožalosti i rastuži tamošnje hrišćane. No posle kratkog vremena Ilija dođe k sebi, i stade gorko plakati i silno osuđivati sebe zbog svoga bezumlja. I želeći da svoj zločin zagladi i prinese plodove dostojne pokajanja, on se udalji u Svetu Goru Atonsku, kao u spasonosno pristanište svih vitlanih životnim iskušenjima. Tamo on sa velikom skrušenošću srca ispovedi svoj greh jednome duhovniku, i s ljubavlju i usrđem izdrža naloženu mu epitimiju. Po izdržanju epitimije on bi pomazan svetim mirom, i na taj način pričislen slovesnom stadu Hristovom. Postavši ponova ovcom stada Hristova, on ne hte više da život svoj predaje taštem svetu, nego reši da ga posveti isključivo Bogu, pa zato i primi na sebe monaški obraz.
Primivši anđelski obraz, Ilija provede osam godina u divnim asketskim podvizima. Ali, sećajući se reči Gospoda i Spasitelja našeg: Ko se odreče mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim koji je na nebesima (Mt. 10, 33), on nikada nemaše potpun mir u duši i spokojstvo u savesti. Zato otkri svom duhovniku da ima nameru i želju da svoj zločin spere ne samo suzama nego i krvlju svojom. Duhovnik pohvali njegovu nameru i savetova mu da otputuje u Kalamatu i neustrašivo isnovedi Hrista tamo gde Ga se i odrekao.
I tako uzevši blagoslov od svog duhovnog oca i praćen njegovim molitvama, Ilija napusti Svetu Goru i brzo stiže u Kalamatu. Stigavši tamo, on obavesti mesne duhovnike o svojoj nameri. Ali oni, bojeći se za njega, zadržavahu ga od takvog pothvata. He obazirući se na to Ilija, tvrdo rešen na mučenički podvig, prezre svaki strah, i stade hodati po ulicama i pijačnom trgu sa namerom da ga Turci primete. Spočetka ga oni ne poznaše; ali kad on prođe ulicom dva-tri puta, oni poznadoše u njemu svog ranijeg sabrata i stadoše vikati put njega: Nisi li to ti Mustafa, Ardunis? - Da, odgovori im svetitelj neustrašivo, ja sam, ali samo ne Mustafa već Ilija i hrišćanin pravoslavni.
I stade bez ikakve bojazni ružiti veru njihovu i propovedati da je Hristos istiniti Bog. Čuvši to, bezbožnici ga dohvatiše, silno izbiše, pa odvedoše sudiji, govoreći i tvrdeći: Ovaj čovek je dobrovoljno primio našu veru, čak nas je i molio o tome, i sada je ruži. - Pošto mučenik na sudijino pitanje o njegovoj veri odgovori isto što i oni koji ga privedoše, sudija naredi da ga vrgnu u tamnicu i okove, da bi tamo mogao bolje razmisliti o sebi. Provevši u tom teškom zatvoru nekoliko dana, on bi ponova izveden pred sudiju radi isleđenja. A kad sudija uvide da su svi njegovi napori uzaludni, on donese odluku da se mučenik spali.
Dželati ga odmah odvedoše na gubilište, gde je sve već bilo gotovo. Izvršioci smrtne kazne ga baciše u oganj, no - o, čuda! oganj se ne kosnu ni mantije mučenikove, pa čak ni kose njegove: drva i sav gorivi materijal izgor

Izvor: Crkveni Kalendar