Sveti novomučenik Georgije hioski

Spomen 26. novembar

Georgije Novi mučenik Hristov rodio se na ostrvu Hiosu. Otac mu se zvao Paraskevas a majka Angela. Majka mu umre devet meseci posle njegovog rođenja ostavivši ga siročetom. Kad mu je bilo osamnaest meseci otac mu se ponovo oženi tako da ga maćeha odgaji. Kad dete malo poodraste roditelji ga predadoše na duborezački zanat kod nekog duboresca Visezija. U to vreme se zidao hram svetog Nikole na ostrvu Psara. Visezi pozvan da izradi ikonostas povede sa sobom i svoga pomoćnika. Dok je boravio na ostrvu Psara Georgije se upozna sa nekim svojim vršnjacima, sa kojima otputova u Kavalu bez znanja svoga učitelja. Kao što je nepromišljeno pobegao sa ostrva, isto tako u dečačkoj nezrelosti provođaše dane u Kavali. Dok je tako jednom sa svojim drugovima krao voće u bašti, uhvati ga baštovan i predade sudiji. On budući još dete, uplaši se i odreče Hrista, primivši Islam. Posle toga primi ga neki od Agarjana meštana kod sebe, pa ga posle izvesnog vremena predade drugome.
Dok se sve to zbivalo sa Georgijem, njegovi roditelji i rođaci niti su znali gde se nalazi ni šta se s njim zbilo. Dogodi se jednog dana da pristane u Hiosku luku lađica natovarena lubenicama iz koje izađe Georgije. U luci se beše onog momenta zadesio jedan njegov rođak koji, videvši ga, pozdravi ga obradovavši mu se. Dok je stajao sa njim ču od njegovih: drugova kako ga zovu Ahmetom. Zaprepašćen njegov rođak ga upita: "Šta ovo znači? Zašto te tako zovu?" - On mu ništa ne odgovori, nego se ćuteći vrati na lađu. Drugi put dođe sam u roditeljski dom ali oca ne nađe, jer beše na putu. On se tada ukrca u istu lađu i otputova. Posle pak kraćeg vremena ponovo dođe na Hios, na drugoj lađi i u hrišćanskom odelu, i susrete se sa svojim ocem. Plakao je, kako pričaju, njegov otac kada ga je video, i govorio: "Bilo bi mi milije da sam čuo za njegovu smrt, nego što ga vidim u takvom sramnom stanju". Desetogodišnji dečak se pokaja za svoj greh i ostade nekoliko dana u roditeljskom domu. Njegov otac, koji je bio mornar, znao je da je nemoguće da dete ostane dalje na Hiosu. Zato ga po savetu svoga duhovnika ukrca na svoj brod i prebaci u Kidoniju gde ga niko nije poznavao. Tu ga poveri jednom pobožnom hrišćaninu, koji saznavši za njegov pad, skloni ga na svoje imanje van grada, izlažući se velikoj opasnosti u slučaju da Turci saznaju za to.
Georgije ostade tu sve do svoje dvadesete godine, verno služeći ovog pobožnog čoveka i trudeći se da živi po hrišćanski. U dvadesetoj godini se ohrabri i dođe u Kidoniju gde se upozna sa meštanima i sa mnogima od njih sklopi prijateljstvo. Sprijatelji se između ostalih i sa jednom staricom, koja se brinula o njemu kao pomajka i pomagala ga. Njegov otac pak stalno je plakao( po svedočanstvu sveštenika iz njihovog sela Pitiusa) i brinuo se šta će biti sa njegovim detetom; ta misao mu nije davala mira ni pokoja. Po savetu istog duhovnika ode čamcem kod sina, s namerom da ga ukrca u neki ruski brod i tako skloni u neki nepoznati kraj gde žive hrišćani. No Georgije odbi, govoreći da je on tu bezbedan, pošto niko ne zna šta se s njim desilo.
Vremenom, međutim, on se toliko sprijatelji sa ovom staricom da joj ispriča tajnu svoga odricanja od Hrista. Dođe potom vreme da se oženi jednom devojkom. Njeni rođaci razgovarajući sa staricom o njemu saznadoše o njegovom turčenju, ali pošto je bio po svemu dobar, ne odustadoše od veridbe i venčanja. Posle nekog vremena dođe do svađe između njega i brata njegove žene, koji, ljut na njega zbog nekog duga, ode kod turskog upravitelja i izdade da je Georgije postao musliman pa se vratio u hrišćansku veru. Neki Georgijevi prijatelji saznadoše za izdajstvo i savetovahu ga da hitno beži iz Kidonije i da se privremeno sakrije. A ovaj niti pobeže niti se sakri, nego ostade onde gde je bio. Verovatno ga je još od ranije mučila savest zbog njegovog pada, pa je hteo da ga javno opere sa sebe.
I zaista, Georgije bi uhapšen i bačen u tamnicu. PotoM bi izveden na suđenje i na pitanje sudije: Zašto se odrekao Islama i vratio se veri hrišćanskoj? - ovaj hrabri mladić odgovori: "Ja nit

Izvor: Crkveni Kalendar