Sveti novomučenik Hadži-Georgije

Spomen 2. oktobar

Georgije beše iz Filadelfije u Maloj Aziji; sin hrišćanskih roditelja; po zanimanju abadžija. Imao radnju u selu Karacasu. Poturčio se iz nepromišljenosti. Ali nakon malo dana pokaja se i stade gorko oplakivati svoj strahoviti greh. U tom pokajničkom raspoloženju pobeže iz sela i otputova u Svetu Goru. Tamo ocima ispovedi svoj greh, dobi potrebnu epitimiju da ga otkaje, ponovo bi vraćen u hrišćansku veru. I mnogo se godina podvizavaše, eda bi umilostivio Gospoda da mu oprosti užasni greh. No savest su mu pekle Spasiteljeve reči: Koji se odrekne mene pred ljudima, ja ću ga se odreći pred Ocem svojim. - I on oseti svom dušom: da svoj greh odrečenja od Hrista može izgladiti ako ispovedi Hrista pred onima pred kojima Ga se odrekao.I donese odluku da tako postupi. Tu svoju odluku on saopšti nekim ocima, moleći ih da se mole Bogu da mu da snage da izdrži mučeništvo za Gospoda Hrista. Onda otputova u selo Karacas. Turci ga odmah prepoznaše i pred sudiju odvedoše, optužujući ga da se u svoje vreme odrekao Hrista i primio njihovu veru, a sada nosi hrišćansko odelo. Sudija ga upita je li to istina. On veoma smelo izjavi: Istina je. U svoje vreme ja se iz nepromišljenosti odrekoh svoje hrišćanske vere, i primih vašu. No putujući mnogo ja se uverih da je vaša vera lažna, i evo došao sam da vam je vratim. Moja hrišćanska vera je čisto zlato, a vaša je tantuz. Izjavljujem pred vama: Opet sam hrišćanin, zovem se Georgije, i iz ljubavi prema Hristu gotov sam proliti krv svoju. To je moja odluka, čuo si je. A sada čini sa mnom šta hoćeš. Ja se Hrista moga odreći neću.
Sudija pokuša da na razne načine ubedi Georgija da se predomisli. Ali Georgije ostade odlučan i nepokolebljiv. Sudija onda naredi da ga bace u tamnicu, i tamo na razne načine sve dotle muče, dok se ne odrekne vere u Hrista. I osam dana mučiše Hristova ispovednika neprekidno raznovrsnim mukama. Pri tome mu glavu tako stezahu kvrgama, da mu oči ispadoše iz očne duplje. No hrabri Hristov vojnik uzviknu: Ma šta sa mnom radili, neću se više nikada odreći svoje vere. Hrišćanin sam se rodio, hrišćanin sam, i hrišćanin hoću da umrem. - Posle toga sudija donese odluku da se mučeniku odseče glava na gubilištu. Izveden na gubilište, slavni junak Hristov bi obezglavljen 2. oktobra 1794. godine.
Tako blaženi dobi venac mučeništva od podvigopoložnika Hrista Boga našeg, kome priliči svaka slava, čast i poklonjenje, sa bespočetnim Ocem Njegovim i Presvetim i blagim i životvornim Duhom Njegovim kroza sve vekove. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar