Sveti novomučenik Zorzije

Spomen 2. januar

Još u detinjstvu ovaj blaženi Zorzije bi kupljen kao rob od jednog Turčina, koji ga poturči. No posle izvesnog vremena ovaj aga umre, a Zorzije ostade u muslimanskoj veri do svoje sedamdesete godine; i nije se ženio. Življaše Zorzije povučeno u svojoj radnji, kupujući i prodajući razne stvari. Sem turskog jezika on nije znao drugi. Ho y starosti svojoj on jednog dana ustade i iz svoje radnje ode pravo k mesnom sudiji, skide sa sebe turban i dade ga sudiji rekavši mu: Hrišćanin sam se rodio, hrišćanin imam da umrem. - Sudija se začudi takvoj promeni kod njega u starosti, i reče mu: Sali, šta je s tobom? Ta ti si, brate, s uma sišao! - Blaženi mu odgovori: Hrišćanin sam, hrišćanin hoću da umrem. - Sudija ga dugo ispitivaše zbog kakvih razloga on to čini. A blaženi na sve to odgovaraše samo: Hrišćanin sam. - Najzad ga zatvoriše u jednu odaju da bude sam, i da bi došao k sebi.
Sutradan Zorzije bi ponovo izveden pred sudiju na ispitivanje. Ispitivan od sudije, blaženi Zorzije jasno i glasno ispovedi pred sudijom svoju veru u Hrista. A kad mu sudija stade pretiti mukama, blaženi na to ništa ne odgovaraše sem: Hrišćanin sam. - Blaženi starac bio je uopšte po prirodi ćutljiv.
Trećeg dana sudija ponovo izvede Zorzija na sud. I kada se i ovoga puta uveri da Zorzije ostaje nepokolebljiv u svojoj hrišćanskoj veri, on ga osudi na smrt, i predade ga janičarima da presudu izvrše. Na putu ka gubilištu janičari nemilosrdno bijahu blaženog starca. No blagosloveni junak Hristov podnošaše to ćutke i s radošću. A kad stigoše na jedan trg, mučitelji staviše mučeniku zamku oko vrata, pa ga primoravahu da izgovori salavati, tojest ispovedanje muslimanske vere. Ali blaženi ne otvori usta, niti izgovori koju reč. Tada ga mučitelji počeše biti, mučiti, ismevati i vući po celome trgu, da bi mu se što više narugali pred svetom. Zatim ga odvedoše na gubilište, pa ga stadoše bosti noževima, tražeći od njega da izgovori salavati; no blaženi starac ne hte to učiniti. Oni ga onda ponovo stadoše bezdušno tući i gaziti. Potom ga podigoše na vešala, pa opet skinuše, eda bi se mučenik predomislio. Ali blaženi starac ostade čvrst i nepokolebljiv u svojoj hrišćanskoj veri. Pošto uvideše da ni na koji način ne mogu uspeti u svojoj nameri, mučitelji podigoše neustrašivog mučenika na vešala i obesiše. Tako blažena duša svetog Zorzija uziđe na nebo, i dobi venac mučeništva od Gospoda Hrista, koji molitvama svetog mučenika Zorzija neka i nas udostoji Carstva Nebeskog. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar