Sveti Georgije neapoljski, novi sveštenomučenik

Spomen 3. novembar

Sveti otac naš Georgije, novi sveštenomučenik, poreklom je iz Neapoljske eparhije, koja se turski naziva "Nev-Šeher", a nalazi se u Maloj Aziji. He zna se sigurno da li se rodio u selu Dar, koje se nalazi severno od Neapolja, ili u drugom zvanom Kijore, na njegovoj južnoj strani.
Georgije je bio sveštenik i služio je u Neapoljskom hramu Uspenija Presvete Bogorodice, u osamnaestom veku. ljubav, smernost, nezlobivost, smirenje, bratoljublje i bogoljublje, bili su glavni ukrasi njegove blažene duše. Bogoslužio je kao anđeo Božji, tešeći i učeći rečju i delom pravoslavne hrišćane, koji su stenjali pod teškim igom agarjanskim.
Tako živeći i Bogu ugađajući, ovaj božanski Georgije se udostoji na kraju mučeničkog venca. Evo kako se to dogodilo. Godine 1797. žitelji sela Malakope, udaljenog od Neapolja oko šest sati hoda, pozvaše Georgija za neki veliki praznik da im služi, pošto je njihov paroh ili bio bolestan ili se krio od turskog besa. U ono vreme, naime, Turci su vršili progone hrišćana iz odmazde zbog ustanka, koji beše izbio na čelu sa Orlovim. Georgije se odazva pozivu seljana Malakope. No pošto beše star i nemoćan, uzjaha na magare i krenu na put, nikakvo zlo ne sluteći. Kad se, međutim, približi Malakopi, na mestu zvanom "Kobja - Dere", tj. Rečni klanac, pojaviše se iznenada pred njega turski čobani i na divalj i nečovečan način napadoše na ovog čoveka Božjeg, koga su i Turci poštovali kao sveca, opljačkaše ga i svukoše gola, pa ga onda ubiše, odsekavši njegovu časnu glavu. Njegovo nago telo i izbodeno noževima, zajedno sa svetom glavom, baciše u obližnju rupčagu. Tako ovaj verni sluga Gospodnji Georgije "pun plodova pravde" (Priče, 3, 9), zapečati svoje čisto i vrlinsko življenje mučeničkim krajem, položivši dušu svoju za bližnje svoje (up. Jn. 10, 11).
Hrišćani Malakope, ne znajući šta se desilo, čekahu dolazak Georgijev ali uzalud. Prođoše tri četiri dana a on se nije pojavljivao. To uznemiri i hrišćane u Neapolju, pa saznavši od braće iz Malakope da se on uopšte nije pojavio, krenuše u potragu za njim. Pretraživši sav put nađoše na kraju njegovo nago telo i časnu glavu onde gde ih behu bacili Turci. Bojeći se Turaka, oni na tom istom mestu sahraniše na brzinu njegove svete mošti, položiše na njegov grob jedan kamen sa prostim natpisom "Sveštenik Georgije", i udaljiše se oplakujući svoga divnoga pastira.
Od tog tužnog događaja prođe prilično vremena, dok se jedne noći ne javi u snu ovaj Sveštenomučenik jednoj pobožnoj udovici, kojoj ispriča šta mu se desilo i kako je postradao na putu za Malakopu. Zatim joj zapovedi da javi opštinskim Starcima da dođu u "Kobja - Dere" i uzmu njegove mošti. Pošto žena ne obrati pažnju na to viđenje, ono se ponovi posle nekoliko dana i ona sva u strahu ode i javi jednome od Staraca. Čuvši za to pobožni Neapoljani krenuše se na čelu sa jerejom Neofitom, koji je služio u hramu Uspenija Bogorodice i bio sin saparoha sv. Georgija jereja Vasilija, da prenesu mošti svetiteljeve. Kad otkopaše grob nađoše njegove mošti cele i netruležne, ispunjene božanskog miomira i blagodati, pokloniše im se, pa položivši ih u drveni kivot, preneše u kuću jereja Neofita. Pred moštima je stalno gorelo neugasivo kandilo a mnoštvo naroda dolazilo radi molitava i isceljenja i pevanja molebna svetitelju. Ubrzo mošti su bile prenete u sveti hram, po želji gradskih Staraca; ali potom biše ponovo prenete u dom rečenog jereja.
Na moštima Sveštenomučenika Hristovog dešavahu se mnoga čudesa. Navešćemo samo neka od njih. Neki zograf iz sela Prokopija, koji nije imao dece, čuvši za čuda sv. Georgija, pođe sa svojom ženom kod Svetitelja i toplo se moljahu da im Bog da dete. Obećavši da ako dete bude muško, da će mu dati ime Georgije i da će ga posle šest meseci od rođenja doneti sa krčagom ulja, peške hodeći, da zablagodare svecu. Bog molitvama Sveštenomučenika usliša njihovu molitvu i dade im muško čedo; no oni od velike radosti zaboraviše na svoje obećanje. Posle godinu dana Svetitelj se javi zografu i podseti ga na njegovo obećanje, zapretivši da će mu dete uzeti natrag ako ga n

Izvor: Crkveni Kalendar