Sveti Jovan Bugarin

Ovaj blaženi mučenik bejaše iz Bugarske, mladić osamnaestih godina, vrlo lep i veoma pismen. Jednom u teškim okolnostima on se, avaj! odreče Hrista. Ali ubrzo zatim on uvide kako je težak greh učinio, raskaja se, napusti svoju domovinu i otputova u Svetu Goru. Tamo on provede u lavri svetog Atanasija tri godine, služeći jednom duhovnom starcu, vrlo načitanom u sveštenim knjigama. Međutim savest mučaše Jovana što se odrekao Hrista; zbog toga uvek hođaše tužan, neveseo i ćutljiv, te je svaki po samom izgledu njegovom mogao zaključiti da je on učinio neki veliki greh koji ga muči.
Jednoga dana, pod izgovorom da hoće da ide u svoju postojbinu, Jovan otputova iz Svete Gore u Carigrad. Tamo metnu sebi crveni fes na glavu, obuče crvene cipele, i takav ode u džamiju Svete Sofije, i stade se krstiti časnim krstom i moliti se po hrišćanski. Prisutni agarjani se uzrujaše, pa priđoše Jovanu i strogo ga upitaše zašto tako radi. Zato što sam hršćanin, odgovori Jovan bez imalo straha, i kao hrišćanin se krstim i molim Hristu koji je istiniti Sin Božji, i Bog. Turci onda pokušaše na razne načine da ga odvrate od hrišćanske vere, ali im to ne pođe za rukom. I kada uvideše da je on nepokolebljiv u svojoj veri, oni mu u dvorištu džamije Svete Sofije otsekoše glavu. I tako blaženi Jovan dobi venac mučeništva od Hrista Boga našeg, kome slava i moć kroza sve vekove. Amin. Postrada u Carigradu 1784. godine.