Sveti novomučenik Marko Krićanin

Spomen 14. maj

Rođen na Kritu, Marko još kao malo dete bi uzet od Turaka i na silu poturčen. No Marko neprestano tražaše zgodnu priliku da pobegne ili da mučeništvom ispovedi svoju ljubav prema Gospodu Hristu. I jednoga dana on pobeže iz Smirne u Carigrad, i ode mnogoučenom i punom vrlina učitelju Meletiju Sirigi. Njemu Marko ispovedi svu dušu svoju, i otkri mu kako silno želi da postrada za Gospoda Hrista. Meletije mu dade mnoge savete, oduševi ga za mučeništvo, i učvrsti ga svojim molitvama. Marko se onda vrati u Smirnu, i tamo pred svima izjavi smelo i neustrašivo da je Hristos jedini istiniti Bog, a da je vera agarjanska lažna i ništavna, kao i njen prorok. Slušajući to, i videći da je Marko opet postao hrišćanin, Agarjani se zapališe silnim gnjevom, dohvatiše Marka i bijući sa odvedoše kod gradskog sudije. I tužahu ga sudiji govoreći: Ovaj beše Turčin, a sada je postao hrišćanin, i vređa veru našu i proroka našeg. - Sudija upita Marka: Jesi li hrišćanin ili Turčin? - Marko odgovori: Bejah hrišćanin, i opet sam sada hrišćanin; Hrista mog obožavam, i njemu se klanjam, i ispovedam da je On jedini istiniti Bog. A vašu veru odričem i prezirem.
Ovaj odgovor strahovito razjari sudiju, i on naredi te Marka najpre nemilosrdno biše, pa ga onda u tamnicu vrgoše. Tu ga mnogo mučiše, i na teške muke stavljaše, a Marko, krepljen blagodaću Božjom, bivaše sve jači. I mučitelji se umoriše mučeći ga; a blaženi mučenik svako mučenje doživljavaše kao radost, i svim srcem žuđaše za smrću, eda bi što pre uživao večna blaga. Najzad kada mučitelji uvideše da ga ne mogu primorati da se odrekne svoje vere, oni ga opet odvedoše pred sudiju. Sudija mu mnogo i mnogo pridikovaše, pa mu i strahovito prećaše, ali hrabri mučenik sve to niušta ne računaše. I samo ovo govoraše: Činite što hoćete! Makar me na bezbroj muka stavljali, makar me i na bezbroj smrti predali, ja se neću odreći mog preslatkog Gospoda Isusa. Ta nemojte gubiti vreme! hajde, ostvarujte svoje želje, da biste videli koliku snagu moj Hristos daje onima koji stradaju za ime Njegovo.
Videći da je mučenik nepokolebljive duše, sudija naredi da ga odvedu na gubilište. Tamo blaženi mučenik prekloni glavu svoju, i mačem mu bi dat blaženi završetak[7]. I blažena duša njegova uziđe na nebo ovenčana. A časne mošti njegove hrišćani jedva otkupiše za silne novce, i položiše ih u crkvi Svete Fotine. I Gospod ih učini izvorom čudesa za sve koji im sa verom pribegavaju. Za sve to neka je slava Hristu Bogu i čast i poklonjenje kroza sve vekove. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar