Sveti novomučenik Mihailo đubretar (vrtar)

Ovaj blaženi mučenik Hristov Mihailo rodi se u Atini od pobožnih i veoma siromašnih roditelja. Zbog velike sirotinje svojih roditelja on se nije mogao učiti knjizi, i tako ostade nepismen. Zarađivao je za život skupljajući đubre po gradinama i raznoseći ga na svom magarencetu seljacima u okolini Atine i prodavajući ga. Jednoga dana pri povratku sa sela njega na ulazu u grad srete kapetan sa svojom četom, zaustavi ga i zlonamerno okleveta kako je Mihailo išao u šumu i nosio barut hajducima. Sa takvom klevetom on uhvati Mihaila, izbi ga i baci u tamnicu. I svakog dana odlažaše on i drugi Turci u tamnicu, i na sve moguće načine nagovarahu Mihaila da se poturči. Pri tome ga zastrašivahu i primoravahu, i prećahu mu da će ga predati na smrt ako se ne poturči.
Saznavši za to, jedan pobožan hrišćanin po imenu Georgije, nošen božanskom revnošću, poboja se da se mladi i prosti mladić Mihailo, kome beše osamnaest godina, ne prevari i odrekne svoje hrišćanske vere. Zato krišom ode k njemu u tamnicu, uteši ga i ukrepi u veri, i osokoli ga na mučeništvo, pa se onda oprosti s njim.
Trideset dana Turci mučitelji mučiše u tamnici mladog Mihaila, trudeći se da ga ili privole ili prinude da primi njihovu veru. Ali u tome ni najmanje ne uspeše. Zatim ga izvedoše pred kapetana. Kapetan mu stade nuditi raznovrsne darove, i novac i odelo, i imanje, samo da se poturči. U protivnom, on će ga pogubiti. No mučenik Hristov ostade čvrst u svojoj veri, i ništa drugo ne govoraše sem: "Ne turčim se". Tada kapetan posla Mihaila paši da mu on sudi. Paša mu stade obećavati mnogo više nego kapetan; ali mu predoči i strašna mučenja na koja će ga staviti. No sve to ni najmanje ne pokoleba mladog mučenika, koji u prostoti svojoj ne prestajaše govoriti jedno isto: "Ne turčim se! ne turčim se!" Najzad mu paša reče: Ludo jedna, odreci se svoje vere privremeno, da bi ostao u ovom slatkom životu, pa onda otidi u drugo mesto i drži opet svoju veru. - Međutim mučenik ne pristade na to ni po koju cenu, i neprestano vikaše: "Ne turčim se! ne turčim se!" Paša ga onda predade sudiji. Sudija pokuša na razne načine da ga pridobije i privoli na poturčenje. Ali ni on ništa ne uspe, jer angeloimeni Mihailo neprekidno ponavljaše jedno te isto: "Ne turčim se! ne turčim se!" Sudija najzad izreče presudu: da se Mihailu odseče glava.
Sluge uzeše sužnja Mihaila i povedoše na gubilište. A Mihailo, bez trunke straha, s radošću hitaše putem ka mestu pogubljenja, i koje god hrišćane sretaše na putu govoraše im: "Oprostite mi, braćo! i Bog neka vama oprosti!" Kada stigoše na gubilište, Mihailo kleče, i priklonivši glavu radosno očekivaše smrt kao život. Međutim dželat ga udari po vratu tupom stranom mača, eda bi mučenika uplašio i on se odrekao Hrista. No hrabri vojnik Hristov neustrašivo reče dželatu: "Odrubi je za veru!" Dželat zamahnu mačem i zaseče mu malo vrat, tek da mučenik oseti bol, i pričeka da se mučenik predomisli. Ali se neustrašivi mučenik ni najmanje ne uplaši, nego na sav glas doviknu dželatu po drugi put: "Odrubi je za veru!" Dželat se silno razjari, svom snagom zamahnu mačem, i odrubi česnu glavu svetom mučeniku. Tako blaženi Mihailo dobi venac mučeništva u Hristu Isusu, kome slava i moć kroza sve vekove. Amin.