Sveti mučenik Mitar (Dimitrije) Peloponeski
Spomen 28. maj
Poreklo mu beše slavni Peloponez. Mada mu roditelji behu hrišćani on još kao jedanaestogodišnje dete bi obmanom poturčen od Turaka (verovatno posle ugušenja ustanka na Peloponezu 1769. godine). Živeći od tada u blizini raznih paša i kao vrlo bistar, on bi unapređivan na razne položaje, tako da jednoga dana postade i turski eparh i oko sebe imađaše mnoštvo slugu i veliko bogatstvo. A novo tursko ime mu beše Mustafa.
No ne mogaše duša hrišćanina Dimitrija da se zadovolji niskom i gnusnom muslimanskom verom i običajima, i zato iz dubine savesti njegove javi se čvrsta želja da se vrati u veru otaca svojih, veru Hristovu. Odlučivši to Mitar prodade sve što je imao i otide u Tripolis (grad na Peloponezu), nađe jednog duhovnog oca i ispovedi pred njim svoj greh odricanja hrišćanske vere. Duhovnik primi njegovu ispovest i posavetova mu da od sada živi strogo hrišćanski, što sveti mučenik i činjaše ali još uvek u tajnosti. Jednoga dana, međutim, kad on iđaše u Mistru (kod Sparte), primetiše ga neki Turci i uhvativši ga dovedoše ga pred pašu u Tripolis. Mučenik pred pašom smelo ispovedi da odbacuje tamu Muhamedove zablude i vraća se svetlosti Hristove Istine koju je bio izgubio. Pritom on dodade da je gotov i krv svoju proliti za Hrista i za ljubav Njegovu. Paša ga stade savetovati da se ponovo vrati na svoj raniji položaj i obećavaše mu da će ga uzdići na još veći. Ali sva nagovaranja, ne samo pašina, nego i mnogih imama i hodža, ništa nisu pomogla i mučenik bi vržen u tamnicu. Kada ni u tamnici ne uspeše Turci da ga preobrate, paša izdade naredbu da se mučeniku glava odseče kao ružitelju vere Muhamedove.
Kada mučenik bi poveden na gubilište i sam dželat ga nagovaraše da se povrati u tursku veru, a blaženi Dimitrije pred njim ponovo pljunu na tu zabludu i doviknu prisutnim hrišćanima: I ja sam jedan od vas, Dimitrije mi je ime, i molite Gospoda za mene! Tada mu dželat odseče glavu 28. maja 1794. godine u gradu Tripolisu na dan Pedesetnice. Drugoga dana hrišćani izmoliše telo od vlasti i česno ga pogreboše u crkvi Sv. velikomučenika Dimitrija u Tripolisu.
Izvor: Crkveni Kalendar
