Sveti prepodobni mučenik Nikita

Prepodobni Nikita rodio se u Albaniji. Ne zna se ništa o njegovim roditeljima i o njegovom zanimanju dok je bio u svetu. Zna se samo to, da se podvizavao u Svetoj Gori, najpre u ruskom manastiru svetog velikomučenika Pantelejmona, pa se posle nekog vremena udaljio na bezmolvije, na isposničko molitveno tihovanje, u skit svete Ane. Tu, provodeći bezmolvni i isposnički život, on se toliko usavrši, da mu srce beše prepuno ljubavi prema Iskupitelju našem Gospodu Isusu. I iz ljubavi prema Njemu i radi skupocene krvi koju On proli na krstu za grehe roda ljudskog, Nikita i sam željaše proliti krv svoju primanjem mučeništva. Ta želja, koja je dugo kao iskra tinjala u srcu njegovom, najzad se razgore u plamen. I on, zapaljen božanstvenim ognjem koji je buktao u njegovom srcu, napusti Svetu Goru i otputova u grad Serez. Tu se zadrža u Sereskom manastiru, gde neko vreme pripremaše sebe za mučenički podvig. Zatim ode k upravitelju grada, i neustrašivo izjavi pred njim da je Hristos istiniti Bog, a Muhameda izruži i prokleo kao varalicu i lažova. Upravitelj grada, slušajući hulu na svoga proroka, uzavre gnevom i odmah naredi da se pozovu nekoliko najuglednijih građana radi suda nad huliteljem vere njihove. Čim se sabra nečestivo veće, sveti Nikita bi izveden i upitan, kako se drznuo pohuliti njihovog velikog prorka Muhameda. No sveti neustrašivo ponovi svoje veroispovedanje proklinjući njihovu muslimansku veru. A neprijatelj roda ljudskog koji uvek vojuje protiv svetih ugodnika Božjih, videći da blaženi Nikita skoro već stoji u predvorju budućeg života, i da mu se već sprema mučenički venac, upotrebi sve svoje lukavstvo da ne dopusti mučeniku dobiti sva blaga. Naime, on ga stade preko svojih sledbenika nagovarati, najpre laskama i obećanjima raznih blaga i počasti, da se odrekne Hrista. Ali svetitelj sva njihova obećanja i laske ne smatraše nizašta, i ostade čvrst, kao dijamant, u svome veroispovedanju. Tada muslimani, videći njegovu čvrstinu, staviše ga na muke: natakoše mu na glavu gvozdeni obruč koji šrafovima stezahu; zabiše mu oštre igle pod nokte na rukama i nogama; zatim ga obesiše naglavačke, pa zapališe oganj ispod njega koji mu sve telo opaljivaše. No vojnik Hristov, uperivši sav um u nebo i očima gledajući na Hrista koji ga je krepio, trpeljivo podnošaše sve muke, kao da u tuđem telu strada.
Posle ovog ljutog mučenja vrgoše prepodobnomučenika u mračnu tamnicu, i u toku nekoliko dana podvrgavahu ga tako isto ljutim mukama, dok ga najzad ne udaviše na Veliku Subotu, četvrtog aprila 1808 godine.
Tri dana posle toga, blagočestivi hrišćani otkupšpe od stražara česne mošti prepodobnomučenika Nikite, pa ih česno pogreboše kraj crkve svetoga Nikolaja.
Gospod, proslavljen u svetima Svojim, kao i druge ugodnike Svoje proslavi čudesima i ovog stradalca, koji iz ljubavi prema Njemu proli krv svoju. Molitvama svetog prepodobnomučenika Nikite, Hriste Bože naš, upravljaj i našim životom u slavu svetog imena Tvog, sada i uvek i kroza sve vekove, amin.

Izvor: Crkveni Kalendar