Sveti prepodobnomučenik Prokopije

Spomen 25. jun

Zavičaj svetog prepodobnomučenika Prokopija beše mesto kraj Varne, u Bugarskoj. Njegovi roditelji behu pobožni hrišćani. Kada Prokopiju bi dvadeset godina, u njemu se pojavi želja da posveti sebe inočkom životu. Stoga on ostavi roditelje i srodnike i udalji se u Svetu Goru - Aton.
Došavši u Svetu Goru, on se u početku ne opredeljivaše ni za jedan manastir, već življaše kao skitač, prelazeći iz jednog mesta u drugo po celoj Atonskoj Gori. Pri tome on pažljivo rasmatraše razne vrste monaškog života. Najzad izabra surov otšelnički, pustinjački život, i potčini sebe rukovodstvu starca Pretečinog skita Dionisija. Provodeći strog otšelnički život on, da bi sebe utvrdio u još većim podvizima, zažele da primi anđelski obraz. Njegov starac to rado prihvati, i sam ga postriže u monaštvo.
Pošto primi anđelski obraz, Prokopije se stade još revnosnije podvizavati: u postu, bdenju i molitvi. Sem toga on imađaše savršeno poslušanje i veliko trpljenje u obavljanju trudova otšelničkog života. A krunu njegovih podviga sačinjavaše njegova krotka i nezlobiva narav, i on sve oce zadivljavaše svojom dobrotom i prostodušnošću. Ali vrag našega spasenja đavo, videći Prokopija gde napreduje u vrlinama, nije dremao nego je budno motrio za podvižnikom i vrebao zgodno vreme da ga iznenada napadne, opljačka mu riznicu duše, i, nanevši mu smrtni udarac u srce, da ga potpuno upropasti.
Svezlobni vrag poče svoje lukavo nastupanje time što svakodnevno navođaše na Prokopijevu dušu pomisli da ide u svet. Borba, izazvana dušeubicom, postajaše iz dana u dan sve jača, dok najzad ne ovlada Prokopijevim osećanjima i pretvori se u strahovitu buru, koja sa korenom iščupa nesrećnog monaha iz gradine Hristove i iz sredine njenih trudbenika. Prokopije ne odstoja vražju buru, i reši se da napusti Svetu Goru i ode u svet. On to i učini, ne kazavši se nikome, i otputova u Smirnu.
Čim se Prokopije iskrca na obalu, nedremljivi đavo, koji već beše ovladao njegovim srcem i umom, stade smućivati Prokopija i privoditi ga u očajanje, došaptavajući mu: pošto je bez ikakvog razloga napustio Svetu Goru i podvige i vratio se u svet, ništa mu drugo ne ostaje nego da se podvrgne mučenjima. Smutnja njegove duše postade još jača, kada se on opomenu da je svojim odlaskom iz Svete Gore veoma ožalostio vrlinske muževe i da ga svi oci Pretečinog skita smatraju već kao umrlog za vrlinski život, pošto je kao lopov otišao iz Svete Gore, ne posavetovavši se ni s kim i ne uzevši blagoslov ni od koga. Tako isto i ovde on ne htede, ili mu možda vrag ne dopusti, da otkrije svoje pomisli duhovniku i postupi po njegovom savetu.
Nesrećni Prokopije, ugasivši svetilnik koji mu je osvetljavao dušu, zapade u mračnu i tamnu noć, u kojoj ga razbojnici odvukoše u ponor pogibli. Smatrajući sebe izgubljenim, bedni Prokopije se reši na veoma očajan i užasan korak: da napusti hrišćansku i primi muslimansku veru.
Dušu svakog hrišćanina mora spopasti drhtavica, kada samo zamisli stanje nesrećnog Prokopija: on, bivši podvižnik Hristov, odjednom postade odstupnik. Uzrok tome su nesavesnost i sakrivenost, koji su ga i doveli do dubokog pada. Razume se, duša je njegova patila i borila se sve dotle, dok adska sila nije nadvladala i, zauzdavši ga, odvukla ga u pogibao.
I jednoga dana on, da bi jednom učinio kraj svima svojim patnjama, pođe gradskome sudiji da mu saopšti svoje odricanje od Hrista. Pred sudom ga straža zaustavi i upita: Zašto ti treba sudija: ili da mu kakvu žalbu predaš, ili da primiš muslimansku veru? - Da primim muslimansku veru, bojažljivo odgovori Prokopije. - Stražar ga odmah uvede kod sudije, rekavši da Prokopije želi primiti Muhamedovu veru. Tada se sudija ljupko obrati Prokopiju: Stvarno li hoćeš da primiš našu veru? - Da, stvarno! odgovori nesrećnik, zaboravivši zavete, date pri postrigu, obećanje večnih blaga i pretnje večnih muka.
Čuvši ovakvu izjavu, sudija naredi Prokopiju da izgovori neke hulne reči, a kroz petnaest dana nad Prokopijem bi izvršeno obrezanje. Ali, čudesno je promišljanje Božje! Čim odstupnika obrezaše, u njemu se odjednom m

Izvor: Crkveni Kalendar