Sveti novomuičenik Zaharija

Zaharija beše ćurčija u Starom Patrasu Peloponeskom. Još u ranoj mladosti on se zbog nečega beše odrekao Hrista i poturčio se. Ho y njega beše knjiga, zvana "Spasenje grešnika", koju on krišom čitaše često. Sa vremenom u njegovoj se duši rodi silno pokajanje, i on stade gorko oplakivati svoj greh hristoodrečenja i usrdno moliti Gospoda Isusa Hrista da ga udostoji spasenja. Doznavši od jednog prijatelja svog hrišćanina da u gradu ima jedan dobrodeteljan i iskusan duhovnik, on ode k njemu noću i ispovedi mu svoj greh, a i svoju odlučnu nameru da objavi sebe hrišćaninom i ispovedi Hrista Gospoda onde gde Ga se odrekao. Duhovnik mu reče: Iako je tvoja namera veoma iskrena i jaka, ipak je ne treba odmah privesti u delo, jer đavo često puta prevari ljude preko dobrih namera. Zato je potrebno, čedo moje, da proverimo da li je tvoja namera od Boga. Stoga idi u svoju radnju, zatvori se i provedi četrdeset dana u molitvi, postu i čitanju te knjige koju imaš. A i ja ću raditi to isto u svojoj keliji iz ljubavi za tebe.
Zaharija s radošću primi savet oca duhovnika: zatvori se u svojoj radnji i stade usrdno ispunjavati duhovnikov nalog. Ali ne bi u stanju izdržati u tome više od dvadeset dana, jer se u srcu njegovom zapali takav oganj, koji izazva bezgraničnu ljubav prema Hristu i nezadržljivu želju da za sveto ime Njegovo da deset života, kada bi ih samo imao. Zato ode k svome duhovniku, pade pred njegove noge i lijući suze reče mu: Oče, blagoslovi me da idem na mučeništvo, jer ne mogu više da izdržim oganj koji mi bukti u srcu. - Duhovnik mu na to reče da još nije došlo vreme tome. - Došlo je, duhovniče, potpuno došlo, odgovori Zaharija, i ti činiš veliki greh sprečavajući me u tome. - Tada mu duhovnik predloži da ispovedi sve grehe koje je kao čovek u toku života počinio. Zaharija ustade, prekrsti ruke i skrušeno ispovedi sve svoje grehe. I nađe se da mu je duša čista od greha, sem greha odrečenja od Hrista. No duhovnik, kao iskusan i mudar čovek, stade ga ponovo odvraćati od njegove namere, da ne bi sebe uvalio u nepredviđena opasna iskušenja. I govoraše mu: Ima i drugih načina da ti otkaješ svoj greh odrečenja od Hrista i dobiješ spasenje, jer nema greha koji može pobediti milosrđe Božje.
Ovo odvraćanje veoma rastuži Zahariju, i duboko uzdahnuvši on reče svome duhovniku: Oče duhovniče, mudar si čovek a govoriš mi kao detetu. Ta ja sam svega sebe posvetio Hristu mome, i više ne pripadam sebi. Ja toliko žudim da budem mučen za Hrista, da evo svom dušom želim da primim najstrašnije i najmnogobrojnije muke za Njega. Zato te molim: daj mi svoj blagoslov da idem na mučeništvo, jer ne mogu više da podnosim oganj koji osećam u srcu svom.
Tada duhovnik uznese hvalu Bogu što toliku blagodat izli na Zahariju. I pročitavši Zahariji oproštajne molitve, po propisima Pravoslavie Crkve, pomaza ga mirom i pričesti Svetim Tajnama. Nahranivši ga na taj način nebeskom hranom i naoružavši ga duhovnim oružjem, on pročita Molbeni kanon Presvetoj Bogorodici. Zatim ga blagoslovi na mučeništvo, i osenivši ga znakom životvornog krsta naredi mu: da ne vređa tursku veru, jer to nije potrebno, nego da samo sa nekoliko reči odbaci njihovu veru, i da objavi sebe hrišćaninom ispovedajući Gospoda Hrista.
Zaharija celiva desnicu svome duhovniku, ode u svoju radnju, rasprodade odmah svu svoju imovinu i razdade siromasima, samo zadrža pet i po groša. Zatim ode i predade ključ od svoje radnje gazdi od kuće i plati mu kiriju. I odmah žurno krenu gradskom sudiji, govoreći usput i levo i desno hrišćanima koje je sretao: Prostite mi, braćo moja, i Bog neka vama prosti! - Ušavši kod sudije on ga pozdravi rečima: Živ mi bio, efendija! - Sudija, njegov poznanik izranije, otpozdravi ga rekavši: O, dobro došao Memete, hodi, sedi, i reci mi kako si. - Zaharija mu slobodno i jasno reče: Nisam Memet već Zaharija. Nekad sam se odrekao Hrista istinitog Boga koga sam verovao od svog rođenja, i primio vašu veru; a sada, pošto doćoh k sebi i pameti, odbacujem vašu veru i oblačim se u Hrista koga sam se bio odrekao. Zato te moli