Sveti novomučenici Stamatije i Jovan i s njima Nikolaj sa ostrva Spece

Spomen 3. februar

Kako su čudna dela Tvoja, Gospode, i putevi Tvoji neistražljivi! Načine na koje premudri i preblagi Promisao Božji sve uređuje ne može ni um ljudski da smesti, ni razum da shvati, ni jezik da iskaže. Ljudi jedno nameravaju, no Bog drugo zapoveda. Saul tražaše da nađe izgubljenu magarad oca svoga, a Promisao Božji ga postavi za cara Izrailju. David nošaše hranu braći svojoj na bojište, a premudri Promisao izabra ga da bude pobedilac inoplemenika i razbojnika Golijata.
Tako i ovi sveti Mučenici polažahu na put iz svoje otadžbine da bi trgovali, da bi zadobili prolazno bogatstvo, a premudri Promisao Božji pozva ih na taj način da dobiju veliki i neočekivani dobitak. Kako su čudna dela Tvoja, Gospode, i putevi Tvoji neistražljivi! Jer ovi sveti polažahu iz svoje otadžbine radi privremenog dobitka, ali ih nevreme ili bolje reći Bog dovodi u pristanište mučeničkih podviga i pokazuje ih kao vencenosne i pobedonosne mučenike.
Stamatije i Jovan, novojavljeni Mučenici Hristovi i sjajni svetilnici Crkve, bejahu roćena braća, roćeni i odgajeni na ostrvu Spece kraj Peloponeza. Otac im se zvaše Teodor, po prezimenu Ginis, a mati Aneza. Po smrti, otac im ostavi osrednje bogatstvo, te oni, odrastavši zajedno sa ostalom svojom braćom, bavljahu se sitnom trgovinom, po običaju svojih meštana. Godine 1822, kada se zatrese zemlja i more od ustanka protiv bezbožnih i bezakonih tirana Otomanskih, oni krenuše iz svoje otadžbine radi trgovine. Krenuše na more sa brodom punim ulja, no gonjeni silnim vetrovima i morskom burom dospeše na maloazijsku obalu, prema ostrvu Hiosu sa istočne strane, blizu Česmena, u mesto zvano Alacata.
Zaustavivši se tamo, iziđoše na obalu i javiše se nekom hrišćaninu, koga smatrahu za pravog hrišćanina, i pošto mu se prestaviše ko su i šta su, zamoliše ga, davši mu dovoljno novaca, da se postara za popravku njihovog malog broda. Ovaj međutim, umesto da im pomogne kao što obeća, otide kao drugi Juda i izdade ovu braću turskom agi onoga mesta, i uzevši od age ljude vrati se na mesto gde behu braća i zarobi ih. Zarobljenika beše svega 7, od kojih dvojica, pokušavši da beže budu odmah ubijeni, dok se drugi dvojica baciše u more. Tako preostalu trojicu: kapetana lađe i ovu dvojicu braće, uhvatiše Turci i povedoše na ostrvo Hios i predadoše ih tamošnjem paši. Beše to 26. januara 1822. g. Turski paša, ispitavši ih ko su i šta su, naredi da dvojicu braće zatvore u mračnu tamnicu, a onog trećeg starijeg, po imenu Nikolaja, da izvedu izvan grada na polje koje se zvaše Vunaki, i da ga poseku. Vodeći ga na posečenje Turci ga usput nagovarahu da se poturči, obećavajući mu da će mu pokloniti život. On im na to odgovori: "Zar sada da ja stvaram drugi svet? Ne. Hrišćanin sam rođen i kao Hrišćanin ću i da umrem. Neću da se odričem svoje vere." I tako stigavpš na određeno mesto, posekoše tamo ovog ispovednika Pravoslavne vere Hristove.
Dok su se dva brata mladića nalazila u mračnoj tamnici pašinog dvorca, paša odredi dva svoja čoveka: jednoga čauša zvanog Serif i drugoga nekog Lazu (obojica behu lukavi i zli ljudi) i obeća im velike darove ako uspeju da ubede dvojicu braće da postanu Turci, pa bilo preteći im mukama, bilo obećavajući im darove. Imađaše ovaj prokletnik veliku želju da ih navede da se odreknu svete vere Hristove i da postanu muslimani, računajući to kao svoj uspeh i veliku čast. Kao što svedoče oni koji su bili prisutni, on je govorio ovako: "Bila bi velika korist za nas da pridobijemo takve ljude za našu veru". Dobivši dakle takvo naređenje od paše, ova dvojica prokletnika šta sve ne učiniše i ne izmisliše na braću da bi ih pridobili! Nisu prestajali ni za momenat uznemiravati ih, prevrćući drvlje i kamenje, kao što veli poslovica; čas obećavajući velike poklone i počasti, čas preteći im mukama i kaznama. No i pored svega toga ovi svetitelji ostadoše čvrsti i nepokolebljivi i odgovarahu im sa velikom smelošću.
Posle 7 dana, pošto ne mogoše nikako da ih pokolebaju u čvrstini njihove vere, pođu ova dva Turčina paši i kažu mu: "Efendija, ovi su shvatili kao da

Izvor: Crkveni Kalendar