Sveti prepodobnomučenik Damjan

Podvižniku Hristovom Damjanu zavičaj beše selo Arahovo (ili Mirihovo) u oblasti Agrafskoj, blizu današnjeg grada Kardice u Grčkoj. Rođen od pobožnih roditelja, on od mladosti zažele monaški život. Zato ostavi svet i sve što je u svetu, i udalji se na Svetu Goru Atonsku. I tamo, u Filotejevskom manastiru, on primi anđelski obraz, i stade se podvizavati dostojno svoga zvanja. No žudeći za još većim podvizima, on kroz neko vreme ostavi manastir i udalji se na bezmolvije, na molitveno tihovanje kod tadanjeg čuvenog bezmolvnog podvižnika Dometija, koji imađaše dar čudotvorstva. Tri godine on se služaše rukovodstvom i dušekorisnim poukama ovog bezmolvnika, uzlazeći iz sile u silu i napredujući u svima vrlinama. I za neoslabivu revnost i usrđe, brižljivost i tačnost u ispunjavanju svih zapovesti Božjih, on se udostoji čuti božanstveni glas, koji ga pozivaše na služenje bližnjima: "Damjane, ne treba tražiti samo ono što je korisno po tebe, nego što je korisno i po druge".
Zato on odmah napusti Svetu Goru, ode u krajeve Olimpa, i tamo stade svuda neustrašivo i gromko propovedati reč Božju: pobuđivaše hrišćane na pokajanje i udaljavanje od nepravdi i poroka, i pozivaše sve na držanje zapovesti Božjih i činjenje dobrih i bogougodnih dela. A nenavidnik dobra, đavo, jeđaše se od muke, posmatrajući njegove bratoljubive trudove; i, ne mogući ih podnositi, pokrenu protiv njega mnoge nazovi hrišćane, koji mu stadoše raditi o glavi. I, nazivajući ga prelašćenim i varalicom, počeše ga žestoko ganjati. Ugledajući se na podvigopoložnika Hrista, svetitelj dade mesta gnevu i udalji se odatle u krajeve Kisovske i Lariske, gde mu takođe glavno zanimanje beše - propovedanje reči Božje. Podvrgnut i tamo zlobnim prekorima, zavisti i gonjenjima, on se povuče u gornje krajeve Agrafske oblasti, i svuda poučavaše hrišćane da budu tvrdi u veri i da drže zapovesti Gospodnje. Ali đavo nije dremao: on i tamo podiže protiv svetitelja neke hrišćane, koji se Boga ne bojahu i dužnosti svoje zaboravili behu. Podbadani čovekomrscem, oni ga proganjahu, nazivajući ga prelašćenim i lažnim monahom. Stoga svetitelj ostavi i ove krajeve, i vrati se u Kisovo. Željan mira, on tamo podiže manastir u čast sv. Jovana Preteče. I sabravši bratiju, on stade zajedno s njima danonoćno uznositi molitve i blagodarnost Gospodu Bogu. No i tu mnogi dolažahu k njemu radi dušekorisnih pouka; jer, obučen u silu s neba, on činjaše velika znamenja i čudesa, a iz usta njegovih tecijahu reke dušekorisnih učenja.
Jedanput, nekim manastirskim poslom, a više radi koristi hrišaćana, iđaše on u mesto Vulgarini. Na putu ga uhvate agarjani i odvedu zapovedniku lariskom, pred kojim ga bestidno oklevetaše kao da on buni hrišćane. Zapovednik naredi da svetitelja najpre žestoko biju, pa da ga po vratu i nogama okuju u teške lance i vrgnu u tamnicu. Zatim ga bezbožni varvarin petnaest dana neprekidno istjazavaše sa namerom da hrabrog vojnika Hristovog primora da se odrekne Hrista: čas mu je zadavao teške rane, čas ga plašio, čas mu laskao i obasipao ga svemogućim sablažnjivim sredstvima. Ali, mučitelj ne bi u stanju niti da primora niti da privoli mučenika da se odrekne Hrista. Naprotiv, bez obzira na sve muke, mučenik junački izobličavaše njihovu muhamedansku veru i njihovog lažnog proroka, i neustrašivo propovedaše da je Hristos istiniti Bog, i da je on gotov, iz ljubavi prema Gospodu Hristu, pretrpeti bezbrojna mučenja.
To silno razjari mučitelja, i on naredi da odmah ubiju mučenika i telo njegovo sažegu. Dželati tog časa dohvatiše mučenika i obesiše. No u trenutku kada mu navukoše konopac oko vrata, jedan ga od njih udari gvožđem po glavi, i konopac se otkinu, te mučenik sa visine pade polumrtav na zemlju. Tada ga ovi bednici još onako živog baciše u vatru i spališe, a pepeo izručiše u reku Pinion.
Tako blaženi prepodobnomučenik Damjan primi mučenički venac. Molitvama njegovim neka se svi mi izbavimo vražjih zamki, i neka se udostojimo carstva nebeskog! Amin.
Sveti prepodobnomučenik Damjan postrada 1568. godine za vreme sultana Selima.