Sveti prepodobnomučenik Pavle Peloponeski

Novojavljeni Hristov mučenik Pavle beše rodom iz sela Sopota u Kalavritskom kraju na Peloponezu. Roditelji mu behu siromašni ali čestiti pravoslavni hrišćani i dete vaspitaše u svakoj pobožnosti i čistoti. Njegovo ime na krštenju beše Panagiot, i kao mali dođe u grad Patru gde izuči obućarski zanat. Tamo provede 14 godina pa se vrati u Kalavritu i otvori obućarsku radnju. Vlasnici te radnje stalno tražahu od njega više novaca nego što su se bili pogodili, i na kraju ga zbog toga strpaše u tamnicu. U tamnici on jednom u gnevu izgovori ove reči: Nek postanem Turčin ako vam išta više dam! Ipak prinuđen, on im isplati traženo i tako izađe iz zatvora. Gonjen od đavola on otide u grad Tripolis (na Peloponezu) i sa svoja dva prijatelja otide da se proveseli govoreći im pritom da je on Turčin. Ali se Bog smilova na njega i savest mu se probudi. On odmah otrča jednom duhovniku i sve mu ispovedi i tako dobi izvesnu utehu. Zatim krete na put i dođe u Svetu Goru. Tamo stupi u Lavru Svetog Atanasija i pridruži se jednom peloponeskom monahu po imenu Timoteju, kome sve ispriča i dobi i od njega utehu. Posle nekog vremena sveti mučenik se zamonaši i dobi ime Pavle.
Zajedno sa monahom Timotejom pređe ovaj blaženi u Ruski opštežiteljni manastir na Svetoj Gori gde provede tri godine u poslušanjima i podvizima. Kroz svete podvige i vrline njemu se u duši raspali želja za mučeništvom. Odatle otide u skit Svete Ane i poveri svoju tajnu želju tamošnjem starcu Ananiji. Isprobavši ga četrdeset dana u najstrožijim podvizima starac mu najzad dade blagoslov i on krete na mučenički put da postrada za Hrista. Najpre stiže u manastir Velika Pećina ("Mega Spileona") kod Kalavrite i tamo provede još četrdeset dana u postu i molitvi, pa onda otide u Navplion gde beše čuo da se nalazi njegov jedan rođak koji se beše odrekao hrišćanske vere. Našavši ga on pođe s njim u grad Tripolis i pojavi se pred turskim sudijom, pred kojim smelo ispovedi svoju hrišćansku veru i naruži muslimansku laž i zabludu. Njegovo smelo ispovedanje čuše i mnogi prisutni hrišćani. Turski sudija naredi da mučenika biju, ali kada on ostade nepokolebljiv, sudija najpre naredi da se spali, i potom promeni odluku i naredi da se pogubi mačem. Odluka bi odmah i izvršena i svetom novomučeniku Pavlu bi otsečena glava za Hrista Gospoda 22. maja 1818. godine u Tripolisu. Sveto mu telo bi izvađeno iz nečistog mesta i tajno sahranjeno u manastiru Sv. Nikole kod Tripolisa. Njegovo stradanje opisa jeromonah Jakov Vernaja iz svetogorskog Ruskog manastira.