Sveti sveštenomučenik Nikandr, episkop mirski i Ermej, prezviter

Hieromartyr

Spomen 4. novembar

OVI svetitelji biše od svetog apostola Tita verom prosvećeni i na sveštenosluženje postavljeni. Oni mnoge neznabošce obraćahu od zablude i privođahu Hristu. Zato oni biše uzeti i izvedeni pred gradonačelnika Livanija na sud. Livanije ih dugo nagovaraše da se odreknu Hrista. A kada u tome ne uspe, on naredi da ih brzonogim konjima privežu za repove, i da teraju konje što besnije. Dugo vučeni tako, sluge Hristove obagriše zemlju svojom krvlju: tela njihova, udarajući se po zemlji o kamenje i drvlje, behu sva izranavljena, i po zakonu prirode ljudske oni su trebali umreti, da ih sam Gospod nije ukrepljavao u takvim mukama. Potom ih polumrtve vrgoše u tamnicu, i morahu ih glađu i žeđu; no Gospod ih hranjaše hlebom nebeskim i isceljivaše im rane.
Posle nekog vremena oni opet biše izvedeni na sud. I pošto se ne pokoriše mučiteljevoj naredbi , oni biše na drvetu obešeni, pa strugani železnim noktima i paljeni svećama. Zatim behu bačeni u peć ognjenu, ali ostadoše nepovređeni: jer angeo Gospodnji siđe k njima, rashladi peć i sačuva ih čitave od ognja. Potom naredi mučitelj da im gvozdene klince zabiju u glavu, u srce, i u stomak. A kada to bi, iskopaše im grob, pa ih još žive baciše u grob i zatrpaše zemljom. Skončavši tako svirepom i teškom smrću, sveti Nikandar i Ermej sada žive slatkim i radosnim večnim životom sa Gospodom, kome slava vavek. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar