Nićifor I Carigradski

Confessor

Spomen 13. mart · 2. jun

Veliki pobornik pobožnosti sveti Nikifor rodio se u Carigradu od pobožnih i bogobojažljivih roditelja, Teodora i Evdokije. Otac njegov udostoji se ispovedničkog venca, pretrpevši rane i progonstvo zbog poštovanja svetih ikona. Za carovanja Kopronima bio je u zvanju notarija tajne arhive carske. I on bi optužen zločestivom caru da on pobožno počituje svete ikone, klanja se ikoni Spasitelja, Prečiste Bogomajke i svih Svetih. Car odmah prizva k sebi blaženog Teodora, podvrže ga saslušanju i, ubedivši se da je optužba istinita, on ga dugo primoravaše da se odrekne molitvenog poštovanja ikona. No pošto se sluga Hristov ne pokori carskoj volji, bi žestoko bijen, pa onda poslat na zatočenje u grad Molin. Tamo bi bačen u najužasniju tamnicu; i u njoj on stradaše za pravoverje. Posle nekog vremena on bi ponova prizvan u Carigrad, i još upornije primoravan na carevu jeres; ali on ostade kao dijamant tvrd u pobožnosti, pristajući radije na rane i na smrt, nego da crkvene zakone i predanja svetih Otaca naruši. Onda po naređenju bezakonog cara on bi nemilosrdno i na razne načine mučen, pa ponova poslat u progonstvo; i pošto provede u Nikeji šest godina u okovima i strašnom zlostavljanju, on pređe ka Gospodu na večnu slobodu u blaženom životu. A supruga njegova, česna Evdokija, beše učesnica u svima nevoljama i stradanjima svoga muža: ona mu sledovaše u izgnanstvima, i sastradavaše u okovima, ne odvajajući se od njega ni telom ni duhom. Posle muževljeve končine ona se povrati u Carigrad, i provođaše dane svoje bogougodno, kao što i dolikuje hrišćanskoj udovici. Za to vreme sin njen Nikifor, pošto najpre izuči nauke, bi postavljen u carskom dvoru u zvanju u kom je ranije služio njegov pokojni otac. I ne umre blažena Evdokija dok ne vide svoga sina, najpre u monaškom, pa onda u episkopskom činu; i uznevši blagodarnost Bogu, ona se povuče u ženski manastir, postriže se u monaštvo, i pošto veoma ugodi Bogu, prestavi se k Njemu u dubokoj starosti.
Takvih roditelja beše porod ovaj blaženi Nikifor, o kome je reč, - sveti izdanak svetog korena: od pelena vaspitavan u pobožnosti, odgajan u dobroj naravi, i upućivan na bogougodni život, on provođaše godine svoje mladosti celomudreno, u velikom uzdržanju. I beše ispunjen mudrosti spoljašnje i unutrašnje, to jest svetovne i duhovne, jer je do savršenstva znao ne samo knjige jelinskih filosofa nego i Sveto Pismo; pored toga on beše krasnorečiv govornik, ukrašen svima vrlinama, uman i dobrodušan, zbog čega su ga svi voleli i poštovali. A kada postade punoletan, Nikifor bi za carovanja Kopronimovog sina Lava udostojen zvanja carskog savetnika; i čuvaše pravoverje usred zlovernih, klanjajući se svetim ikonama, i druge privodeći tome svojim bogomudrim savetima. Kada pak, posle smrti Kopronimovog sina Lava, za carovanja njegovog sina Konstantina i Konstantinove majke Irine, bi u Nikeji sazvan 787. godine Sedmi Vaseljenski Sabor protiv ikonoboračke jeresi, blaženi Nikifor, onda još svetovnjak, ukaza veliku pomoć svetim Ocima saborskim svojom mudrošću i izvrsnim poznavanjem Svetoga Pisma; i kao čoveku velikog ugleda, njemu bi povereno da na Saboru govori u ime cara. I on se pre svog episkopstva pokaza ispovednik i učitelj pravoslavlja, nadvlađujući i posramljujući jeretike pri raspravljanju spornih pitanja, zbog čega ga sveti Oci saborski veličahu i blagosiljahu.
Posle Sabora Nikifor ostade još nekoliko godina u visokom zvanju carskog savetnika. Zatim, ubedivši se da služenje sujetnom i metežnom svetu nije korisno po dušu, - on vide da u dvoru počinje razdor između sina i majke - on napusti svoj visoki položaj i, prezrevši svu sujetnu slavu, povuče se iz grada i nastani u jednom usamljenom i tihom mestu na Bosforu Trakijskom. Tu on stade nasamo služiti jedino Bogu, u molitvama i pošćenju stremeći se svome spasenju. Sa vremenom on podiže crkvu, sabra inoke i obrazova manastir, ma da i sam još ne beše inok, ali se inočki truđaše, ispitujući sebe, da li može poneti podvig mnogotrudnog žitija inočkog. I tako on provede mnogo godina, sve do polovine Nikiforova carovanje.

Izvor: Crkveni Kalendar