Sveti novomučenik Nikolaj

New Martyr

Spomen 14. februar

Nikolaj, novojavljeni i hrabri mučenik Hristov, beše rodom iz nekog neznatnog sela koje meštani nazivaju Psari (=Riba), a nalazi se u oblasti Korintskoj na Peloponezu. Roditelji mu se zvahu Jovan i Kalija i bejahu oboje bogobojažljivi i verni Hristu. Kada je ovom svetom mučeniku bilo oko 12 godina oboje njih preseliše se iz ovoga sveta ostavivši njega samog u kući. Dete, ne podnoseći samoću bez roditelja, otide sa nekim drugim mladićima u grad Silivriju, koji se nalažaše jedan dan hoda daleko od Carigrada. U tom gradu on stupi u službu kod nekog od uglednijih građana, i staraše se o njegovoj imovini. Budući da imaše u srcu svom Božji strah i tvoraše verno zapovesti Hristove, staraše se, uz vršenje svoje službe, još i za svete Crkve koliko mogaše. Pošto požive tako dobro i blagočestivo, on kada odraste uze po zakonu sebi ženu i postade otac dece, koju i odgaji po običaju i nauci Hristovoj, tako da se i po plodu moglo raspoznavati drvo. Mada življaše u svetu, i prodavaše razne namirnice na jednom velikom putu, on ne zaboravljaše i spasenje duše svoje, starajući se naročito za sirotinju i ugađajući Bogu svojim milostinjama i čestim pohađanjem svetih bogosluženja u xpamovima.
Pošto željaše još veći dar od Boga, mislim na dar mučeništva, Gospod ga toga i udostoji. Kada u trideset trećoj godini svoga vladanja sultan Sulejman krenu u rat na Persiju, ostavi za sobom kao svog namesnika u Carigradu nekog Sinana po imenu. Ovaj pak, gordeći se svojim srodstvom sa sultanom i čineći nasilja nad svojim građanima, i ponoseći se svojom vlašću, a u stvari nikakve vrednosti nije imao, činjaše strašna varvarstva protiv hrišćana. Jer jedne od njih pohvata i dade kao roblje na piratske lađe, a druge zastrašivaše raznim pretnjama i mukama.
U to vreme i ovaj Hristov novomučenik Nikolaj, kome nepravedno zaviđahu njegovi susedi Agarjani što je vodio trgovinu bolje od njih, bi oklevetan i odveden u Carigrad kao da je, tobož, ružio proroka Muhameda. Stavši na sudu pred eparhom on bez imalo straha priznade sebe hrišćaninom i izobliči veru agarjansku kao lažnu. Zbog toga, po naređenju epapxa bi bijen grubim štapovima toliko, da mu je krv tekla i iz nokata na nogama; i on u takvom stanju bi bačen u tamnicu. To je bilo 1554. godine.
Posle 4 dana, sudija ga izvede iz tamnice, i stade nastojavati da ga laskanjima i obećanjima velikim navede da se odrekne prečiste vere Hristove. No zločestivac u tome uopšte ne uspe. Jer svedok (μαρτυς) istine Hristove Nikolaj još je čvršći ostajao u svojoj blagočestivoj veri, i prizivajući ime Hristovo još većma izobličavao zločestivce za njihovo neverje, a njihovog lažnog proroka nazva sinom đavoljim i neprijateljem Božjim. Zbog toga mu vezaše gvozdene verige oko vrata i mesto odeće staviše mu ogrtač od rogože, i takvog vodiše ga dželati kroz ceo grad. No pošto ni to mučenje uopšte ne pokoleba mučenika u njegovoj blagočestivoj veri, nego ga još više utvrdi, bi po naređenju namesnika zapaljena velika vatra na tržištu, gde ovi pobornici zloverja odvedoše mučenika, ali ga ne baciše odmah u vatru nego mu malo po malo paljahu telo, čineći tako kaznu težom i mučnijom.
Sveti mučenik, pošto dugo vremena podnošaše ovo strašno mučenje, pa ne mogući više da stoji uspravan naže se na desnu stranu, te tada dželat, zategnuvši lance koje je sv. mučenik još uvek nosio na vratu, otseče mu mačem česnu glavu. I tako hrabri mučenik Hristov predade dušu u ruke Božje. Ovo bi 14. februara 1554. godine. Njegovo česno telo bi sagoreno u ognju i pretvoreno u prah, a česna mu glava, koju kupi neki vernik od dželata za 20 zlatnika, bi poslana u manastir prepodobnog oca našeg Atanasija na Meteorima u Tesaliju, gde se i do danas nalazi, točeći miro i mnoga čudesa, u slavu Hrista istinitog Boga našeg, Kojemu priliči svaka slava u vekove vekova. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar