Sveti prepodobni Nikša Svjatoša, knjaz Černjigovski

Venerable

Spomen 14. oktobar

Prolazi obličje ovoga sveta (1 Kor. 7, 31)... Blagoverni knjaz Nikola od najranije mladosti svoje oseti prolaznost svega na zemlji, i jasno uvide da jedino na nebu postoji carstvo neprolazno, večno, prepuno onih večnih blaga, koja Gospod ugotovi onima koji Ga ljube. Stoga on, kao nekada indijski carević Joasaf, ostavi slavu i bogatstvo, počast i vlast svog zemaljskog prolaznog knezovanja radi večnog nebeskog carstva, dođe u Pečerski manastir i obuče se u sveti monaški lik. U monaštvu blaženi Nikola toliko zasija svetošću svoga života, da svi, videći njegova dobra dela, usrdno proslavljahu Boga zbog njega. On pre svega silno napredovaše u poslušnosti. Upočetku on rađaše u kujni: sam secijaše drva i na ramenima donošaše sa brega, i vredno obavljaše sve drugo potrebno za gotovljenje hrane. Pošto se prepodobni Nikola dugo vremena tako trudio, saznadoše braća njegova Izjaslav i Vladimir za njegove podvige, i stadoše ga odvraćati od takvog truda. Ali ovaj istinski poslupšik sa suzama ih umoli da još jednu godinu posluži bratiju u kujni. I tako on provede tri cele godine na poslušanju u kujni sa revnošću i staranjem. Posle toga on, kao oproban i za sve sposoban čovek, bi određen za čuvara manastirske kapije. I u tom poslušanju provede on tri godine, nikuda ne odlazeći sem u crkvu. Odatle on bi određen da služi bratiju pri trpezi. To poslušanje on vršaše veoma usrdno i marljivo na opšte zadovoljstvo svih.
Na taj način prošavši zakonito sve stepene poslušanja, prepodobni Nikola sa razrešenjem igumana i sve bratije uze na sebe podvig bezmolvija, podvig usamljeničkog molitvenog tihovanja, da bi se u tišini starao o svome spasenju. Obavljajući ovo poslušanje, on rukama svojim zasadi kraj svoje kelije baštu; i u toku ovih godina monaškog života njegovog, njega niko nikada ne vide nezaposlena, nego mu svagda u rukama beše rukodelje a y ustima neprestano molitva Isusova: Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me! - On nikada ništa ne okusi osim zajedničke manastirske hrane u trapezi, pa i to u maloj količini. A kad mu se, i mimo njegove volje, dešavalo da kao knjaz dobije što od svojih, on je sve to odmah razdavao namernicima, siromasima i crkvi, te je od toga crkva nabavila mnogo knjiga.
Ovaj blaženi knjaz, još za vreme svoje vladavine u svojoj kneževini, imađaše kod sebe vrlo iskusnog lekara po imenu Petra, poreklom Sirijca, koji dođe sa njim i u manastir. Ali ovaj lekar, videći dobrovoljno sirotovanje svoga gospodara, ostavi ga i življaše u Kijevu, lečeći tamo mnoge. Ipak on je često dolazio k blaženome, i videći ga gde se zlopati i muči u neizmernom pošćenju, u služenju u kujni, u čuvanju manastirske kapije, on mu savetovaše da se ostavi toga, i govoraše mu: Knjaže, treba da obratiš pažnju na svoje zdravlje, da ne bi prekomernim radom i uzdržavanjem sasvim iznurio svoje telo, jer ako iznemogneš, ti nećeš biti u stanju tako nositi jaram koji si dobrovoljno uzeo na sebe Hrista radi. Ta Bog ne traži post ili podvig iznad moći, već samo čisto i smerno srce. Ti radiš monasima kao kupljeni rob; nisi navikao na takvu oskudicu; niti to dolikuje tebi, knezu. Za tvoju blagorodnu braću, Izjaslava i Vladimira, ta tvoja siromaština velika je tuga i poniženje, pošto si od tolike slave i časti postao ubožjak, te umrtvljuješ telo svoje i zbog nedovoljne hrane oboljevaš. Čudim se i promeni tvoga stomaka: ranije si se hranio ukusnim jelima, i stomak ti je poboljevao; a sada se hraniš sirovim zeljem i suvim hlebom, i stomak tvoj podnosi. Ali pazi da te jednom ne spopadne neka teška bolest, i ti, nemajući snage, brzo ćeš podleći; niti ću ja biti u stanju da ti pomognem, Da, da, ti braći svojoj pripremaš neutepši plač. Eno i boljari koji su služili tebi, i bili znatni zbog tebe, već su izgubili nadu, žale za tobom i u velikoj su tuzi. No oni su podigli velike kuće, i žive u njima; a ti nemaš gde glave skloniti, i boraviš čas kraj đubrišta, čas u kujni, čas na kapiji. Ko od ruskih knjaževa tako uradi? Eda li blaženi otac tvoj David, ili nezaboravni ded tvoj Svjatoslav? Pa niko ni od boljara ne uzažele tako neslavn

Izvor: Crkveni Kalendar