Nikon Radonješki

PREPODOBNI Nikon rodio se u gradu Jurjevu, nedaleko od obitelji prepodobnog Sergija Radonežskog. Roditelji njegovi behu pobožni, i odmalena on bi vaspitan u zakonu Božjem. Još u detinjstvu slušao je on o anđelskom životu prepodobnog Sergija, koji se sa bratijom podvizavao u manastiru blizu grada Radoneža. Slava o podvizima prepodobnog Sergija širila se nadaleko, i izazivala umilenje u duši Nikona, i srce mu je gorelo od želje da vidi ovog svetog muža i da podražava njegov život. Skrušena srca i roneći obilne suze Nikon plameno moljaše Gospoda Boga: "Bože i Gospode, Care večni i milosrdni, udostoj me videti ovog svetog muža i sledovati mu vascelim životom mojim, da se spasem i ja njega radi i budem dostojan večnih Tvojih blaga, koja si obećao onima koji Te ljube".
I uskoro Nikon ostavi kuću svojih roditelja i pohita u obitelj prepodobnog Sergija. Stigavši u obitelj on pade k nogama prepodobnoga i usrdno ga stade moliti da ga postriže u monaški čin u svetoj obitelji svojoj. Videvši blagorazumnost i duševnu čistotu dečakovu, prepodobni Sergije ga odmah zavole svim srcem. No, provodeći u njemu duhovnim očima budući svetilnik Božanske svetlosti, on ne ostavi Nikona bez probanja već postupi s njim kao što nekada Jevtimije Veliki postupi sa Savom Osvećenim, kada ovaj kao mladić dođe k njemu. On ne primi Savu u svoju obitelj već ga odasla u daleki manastir k svome saisposniku, prepodobnom Teoktistu. Tako i prepodobni Sergije odasla dečaka Nikona k učeniku svome Atanasiju Visockom, osnivaču Serpuhovskog manastira, mužu čuvenom po vrlinskom životu i iskusnom u monaškim podvizima. - Idi bez ikakvog predomišljanja, reče on dečaku, i ako je ugodno Bogu ti ćeš tamo primiti monaštvo.
Nikon sa smirenošću primi ovakvo naređenje od prepodobnoga. Goreći ljubavlju k Bogu i k monašenju, on hitno krenu k blaženom Atanasiju. A kad stiže u njegovu obitelj, on smerno priđe k vratima kelije prepodobnog Atanasija i tiho zakuca na vrata. Prepodobni otškrinu prozorče i upita ga: Šta hoćeš i koga tražiš? - Starac je voleo molitveno tihovanje i nije često izlazio iz svoje kelije. Dečak, poklonivši mu se do zemlje, odgovori: Veliki ava, blaženi Sergije posla me k tebi, da me ti obučeš u monaški čin. - A starac, ne gledajući u njega, strogo reče: Ti ne možeš biti monah: monaštvo je velika stvar; ti si mlad, a pravila staraca su surova. - Dečak odgovori: Oče, nisu svi ljudi jednaki; ti samo primi mene, a vreme će pokazati mogu li ja podnositi tegobe monaškog života. - No starac produži: Mnogi su dolazili ovamo, ali počevši se lenjiti oni nisu mogli izdržati tegobe isposništva i uzdržanja i bežali su odavde. Evo i tebi govorim: ti nećeš moći prebivati ovde; idi u drugo mesto i predaj se postu.
Slušajući ove reči dečak, pun Božanskog ognja u duši. sa suzama obeća starcu da će trpeljivo podnositi svaku nevolju. Starac, videći obilne suze dečakove i njegovu vatrenu čežnju za monaštvom, uvede ga u svoju keliju i obrati mu se s poukom: Čedo, neka te ne vređa ono što ti rekoh; monaški podvig je velika stvar: monasi se nazivaju dobrovoljni mučenici, i mučenje je njihovo dvostruko: mnogi mučenici, postradavši za kratko vreme, primiše končinu; a monasi u toku celog života svog trpe stradanja, i premda ne dobijaju rane od mučitelja, ipak, vijani telom i ratujući sa mislenim neprijateljima, stradaju do poslednjeg daha. Zato, sine moj, ako hoćeš da služiš Gospodu, onda pripremi dušu svoju, da bi mogao s trpljenjem podnositi sva iskušenja i stradanja, pričinjavana od vragova.
Dečak na to pripade k nogama starcu i jedva izgovori: Smiluj se na mene! - Starac ga podiže sa zemlje i reče: Ustani, čedo! Gospod će te uputiti na put zapovesti Svojih. Sve sam ti ovo izgovorio zato što sam ja čovek grešan, mada sam i uzeo na sebe rukovođenje dela Božijeg. Sada će želja tvoja biti ispunjena. - Rekavši to, starac satvori molitvu i obuče Nikona u monaški lik.
Prepodobni Atanasije obučavaše mladoga monaha vrlinama i poučavaše ga da podnosi sva stradanja koja vode k Bogu, starajući se da dušu njegovu ispuni hrabrošću i krepošću i služeći mu u